Сноуден убедио 20-25 колега из NSA да му дају лозинке

АМЕРИЧКА ЕЛЕКТРОНСКА ШПИЈУНАЖА ПРИЗНАЛА ДА СЕ СУОЧИЛА СА НАЈВЕЋИМ ОДАВАЊЕМ ТАЈНИ У СВОЈОЈ 61-ГОДИШЊОЈ ИСТОРИЈИ

• РОЈТЕРС: Запослени у NSA који су своје пасворде за логовање у тајне програме дали Едварду Сноудену - идентификовани су, испитани и смењени, али се не зна да ли су отпуштени или су пребачени на друге послове, саопштио је извор близак истрагама америчке владе о штети нанетој објављивањем поверљивих информација
• Процена штете коју је Сноуден проузроковао САД наводе споро напредује због тога што је одбегли сарадник NSA успео да замете неке електронске трагове о томе како је приступио тајним документима

         ОДБЕГЛИ сарадник америчке Агенције за националну безбедност (NSA) Едвард Сноуден користио је компјутерске лозинке које су му несвесно одале колеге у шпијунској бази на Хавајима како би приступио поверљивим подацима које је потом открио медијима, наводе извори блиски истрагама владе САД.

         Запослени у NSA који су своје пасворде за логовање у тајне програме дали Сноудену, идентификовани су, испитани и смењени са задатака, али се не зна да ли су отпуштени или су пребачени на друге послове, саопштио је извор близак истрагама америчке владе о штети нанетој објављивањем поверљивих информација, преноси Ројтерс.

         Сноуден је убедио између 20 и 25 колега у регионалном оперативном центру NSA на Хавајима да му дају своје лозинке, рекавши им да су му пасворди потребни да би могао да обавља свој посао администратора комјутерских система, наводи други извор.

         Ова најновија вест у случају „Сноуден“ потврђује да су неадекватне безбедносне мере у NSA играле значајну улогу у најгорем одавању поверљивих података у 61-годишњој историје ове агенције која се бави тајним прислушкивањем.

         Ројтерс је прошлог месеца пренео да NSA није инсталирала најновији софтвер против „процуривања“ информација у бази на Хавајима пре него што је Сноуден, у пролеће ове године, почео да ради у том центру и да „скида“ изузетно поверљива документа те агенције и Центра за комуникације британске владе.

         Сноуден је радио у хавајској бази око месец дана, током којих је успео да приступи десетинама хиљада тајних докумената, а амерички програм масовног шпијунирања обелоданио је у јуну у Хонгконгу, након чега је побегао у Русији где је добио привремени азил.

         Званичници у NSA и Канцеларији директора Националне обавјештајне службе нису желели да коментаришу кривичну истрагу везану за Сноудена.

         Извори блиски истрази о размерама штете коју је Сноуден проузроковао наводе да процене споро напредују због тога што је одбегли сарадник NSA успео да замете неке електронске трагове о томе како је приступио тајним документима.

         Иако америчка влада сада верује да зна којим је све подацима Сноуден могао да приступи, истражитељи нису сигурни које је информације он заправо скинуо и у коликом броју, наводе исти извори.

         (Тањуг)