У Конгресу САД покренута иницијатива да се кинеске компаније лише приступа америчким берзама
ТРЕБА ОЧЕКИВАТИ ДА ЋЕ СЕ АМЕРИКА И КИНА ЈЕДНА ОД ДРУГЕ СВЕ ВИШЕ ЗАТВАРАТИ
Волстрит
* Републиканац Тим Скот демократкиња Елизабет Ворен формално траже јачи надзор над котирањем кинеских компанија“. Тврде да су посебна опасност по САД кинеске компаније које помажу развој оружаних снага своје земље јер постоји ризик да ће амерички капитал улазити у њих
* До марта 2025-те, 286 кинеских компанија са комбинованом тржишном капитализацијом од 1,1 билион долара, било је листирано на америчким берзама. Скота и Ворен иритира то што Американци финансирају развој кинеских компанија ван ИТ-а у време када Трампова влада на све начине покушава да успори темпо научног и технолошког напретка у Кини
_______________________________________________________________________
Аутор: Иван ЛИЗАН
ПРЕДСЕДНИК Одбора америчког Сената за банкарство Тим Скот (републиканац из Јужне Каролине) и сенаторка Елизабет Ворен (демократкиња из Њујорка) послали су заједничко писмо председнику Комисије за хартије од вредности (SEC) Полу Аткинсу, захтевајући јачи надзор над котирањем кинеских компанија на америчким берзама.
Навели су да су посебна опасност по САД кинеске компаније које помажу развој оружаних снага своје земље. Јер постоји ризик да ће амерички капитал улазити у такве кинеске компаније.
Нема сумње да ће иницијатива Скота и Ворен у том одбору добити подршку – свих 13 републиканаца, а већ је иза ње стало и пет демократа.
А то ће бити још један корак ка потпуном разводу између Кине и Сједињених Држава – две суперсиле које се већ годинама крећу ка међусобном затварању тржишта робе, услуга и капитала.
Америчке берзе су дуго фаворизовале кинеске компаније и такву фузију капитала.
Пукотине у овој структури појавиле су се са Трамповим првим избором за председника САД, када су САД започеле трговински рат са Кином.
У 2019. и 2020. години, 61 велика кинеска компанија одржала је иницијалне јавне понуде акција (IPO) на америчким берзама.
DiDi је листиран на њујоршкој берзи крајем јуна 2021. године, што је једна од највећих почетних јавних понуда акција (IPO) за кинеску компанију након Алибабе 2014. године.
DiDi је прикупио 4,4 милијарде долара, а два дана након IPO-а уследила је истрага CAC-а.
Пооштравање законских прописа, заједно са казном за DiDi, обесхрабрило је велике кинеске компаније да котирају на западним берзама, те су се уместо тога окренуле кинеским берзама.
Као резултат тога, број IPO-а у 2022. години пао је на 5 са максимума од 36.
У 2023. и 2024. години, 13 и 8 компанија, било је котирано на западним берзама, а 2025. године само три кинеск компаније. Али менаџери малих компанија које нису подложне строжој владиној регулацији нису одустали од идеје да се врате на NYSE и NASDAQ по готовину.
До марта 2025. године, 286 кинеских компанија са комбинованом тржишном капитализацијом од 1,1 билион долара, било је листирано на америчким берзама. Управо то иритира сенаторе Тима Скота и Елизабет Ворен – Американци финансирају развој кинеских компанија ван ИТ-а у време када Трампова влада на све начине покушава да успори темпо научног и технолошког напретка у Кини.
Јасно је шта ће се даље десити: САД ће увести ограничења, можда чак и казнити неку кинеску компанију тако да одврати кинеске фирме од америчке берзе и америчког новца.
Логика која је позадини врло је проста: САД ће затворити своје тржиште за робу из конкурентских технолошких зона.
Премештање пословања на америчко тржиште често мења „центар гравитације“ компанија: како иде финансирање, тако иде и развој. То доводи до губитка радних места и слабљења позиције региона у високотехнолошким индустријама.
