Додик: Притисцима и уценама нас могу присилити да одступимо од „европског пута“ БиХ

ТРИБИНА „СРПСКА СЕ БРАНИ И У СРБИЈИ“ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ПРЕДСТАВНИШТВА РС У СРБИЈИ И ПОРТАЛА СоС И ФАКТИ

* Председник РС Милорад ДОДИК: Немачка је  забранила банци КФЦ да реализује кредит за водовод у Градишци, као меру да мене дисциплинују, а покушава и да задржи фондове ЕУ који треба да дођу у Српску за изградњу путева и ауто-пута од Добоја до Модриче. Међутим, Српска данас има више видљивих пријатеља, него икада, а од када постоји никада није имала већи број запослених, око 270.000, док је око 80 одсто покривеност увоза извозом

* Шеф Представништва Српске у Србији Млађен ЦИЦОВИЋ у поздравној ријечи: Један смо народ са двије стране ријеке, имамо исти језик и писмо, исту вјеру православну, историје нам се преплићу кроз вијекове, те би данас, пред истим политичким притисцима из свијета, требало да имамо јединствену националну политику

* Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Русија нам први пут, поред поред дипломатске, политичке и енергетске подршке, нуди и војну заштиту

* Миломир СТЕПИЋ: Покретача и носиоца српске политичко-територијалне интеграције у 21. веку требало би тражити у Републици Српској, која својом националном зрелошћу и деловањем показује да је нови српски Пијемонт

* Александар ПАВИЋ: „Чињеница да Срби са обе стране Дрине још увек могу да направе заједнички избор ком ће се новом-старом светском царству приклонити – својеврстан је национални пофвиг. Срби су успели, упркос вештачкој подели наметнутој вештачким авнојевским границама, да задрже моћ геополитичког избора, односно отпора“

* Александар РАКОВИЋ: Најбољи оквир за уједињење Срба у 21. веку био би под именом Србије јер Србија и Српска заједно баштине историјски државни идентитет Србије

* Предраг ЋЕРАНИЋ: Како се одупријети пpитсицима? То ће умногоме зависити од брзине руских тенкова у Украјини јер ако избију на ушће Дунава – пројектован гвоздена завјеса се разбија у парампарчад

 

* Срђан ПЕРИШИЋ: Сви српски политичари су током последњих 30 година у односима са Вашингтоном били преварени. Једини одговор је у тврдом ставу са црвеним линијама

_________________________________________________________

         У ПРЕС-центру Удружења новинара Србије одржана је тематска трибина под називом "Српска се брани и у Србији" на којој је промовисан зборник „Српска се брани и у Србији: Десет београдских трибина о Републици Српској 2021–2022“.

         У организацији Представништва РС у Србији и портала Све о Српској и Факти.

         Понекад делује да су ствари завршене, али национална питања на Балкану нису готова, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик у обраћању на трибини.

         - Ми смо упозоравали на анти-дејтонска дешавања. Сада делује да смо стали врагу за врат. Данас су остале одређене вредности за Републику Српску, које су довољне да наставимо своју политичку борбу. Српска данас има више оних који је разумеју, него што је то било у прошлости - додаје Додик.

         Додао је да Српска има јасне политичке ставове и да не смије оклевати да каже јасно шта мисли о сваком изазову који се пред њу стави.

         - Наш одговор је да смо сада више него икада спремни да свако питање бачено на сто одбијемо и не желимо о томе да разговарамо - рекао је Додик.

         Додао је да су за Српску много важна политичка пријатељста, те да о позицији Српске не могу да одлучују они који је не разумеју.

         - Не оклевамо да кажемо јасно шта мислимо о сваком изазову пред којим се налазимо. Научили смо да када год прихватимо да разговарамо, други тумаче то онако како желе - истиче Додик.

         Поручио је да ће Српска размотрити могућност да донесе одлуку да одступи од европског пута БиХ, ако се настави са задржавањем и блокадом средстава из ЕУ.

         Додик је напоменуо како је Немачка забранила банци КФЦ да реализује кредит за водовод у Градишци, као меру да њега дисциплинују, те да покушава да задржи фондове ЕУ који треба да дођу у Српску за изградњу путева и ауто-пута од Добоја до Модриче.

         Додик је рекао да Република Српска данас има више видљивих пријатеља, него икада, те да од када постоји никада није имала већи број запослених, око 270.000, док је око 80 одсто покривеност увоза извозом.

         Он је поновио да неки који живе од апанажа на факултетима у Сарајеву говоре о Српској у најгорем смислу, а неће да примете да Српска има 50 КМ већу просечну плату него ФБиХ, а да је задуженост најнижа у региону.

         Додик је истакао је да ће у Српској подржати све одговорне политике које иду за тим да ојачају Србију за коју је важно да има јаку структуру власти у Српској.

         Србија и Република Српска би требало да имају јединствену националну политику, изјавио је шеф Представништва Српске у Србији Млађен Цицовић.

         - Један смо народ са двије стране ријеке, имамо исти језик и писмо, исту вјеру православну, историје нам се преплићу кроз вијекове, те би данас, пред истим политичким притисцима из свијета, требало да имамо јединствену националну политику - сматра Цицовић.

         Научни саветник Института за политичке студије у Београду Миломир Степић сматра да би покретача и носиоца српске политичко-територијалне интеграције у 21. веку требало тражити у Републици Српској, која својом националном зрелошћу и деловањем показује да је нови српски Пијемонт.

         Сваки компромис са Западом је контрапродуктиван, јер се враћају и испостављају нови захтеви, сматра и политиколог Ненад Кецмановић.

         Он је навео: Уназад десетак дана Александар Боцан-Харченко је изјавио да ће се послије завршетка специјалне операције у Украјини питање Косова рјешавати у новом геополитичком контексту. А ономад је Андреј Климов, задзжен за спољне послове у горњем дому руског парламента и у владајућој Јединственој Русији, оотишао корак даље. Изјавио је да „ако је Србија, како каже њен предсједник, изложена неиздрживим притисцима Колективног Запада, може да затражи заштиту Русије. Ово је први пут да нам Русија, поред поред дипломатске, политичке и енергетске подршке, нуди и војну заштиту“.

         Република Српска је, каже, показала да може да брани и Устав и своју позицију, а да ће притисци бити настављени - не сумња.

         Запад није више што је раније био, чему су тежили и Србија и Русија након пада Берлинског зида, истиче политиколог Александар Павић.

         Карактерише га наметање и диктатура, а не преговарање. Добро је, напомиње, што се почиње стварати мултиполарни свијет.

         „Чињеница да Срби са обе стране Дрине још увек могу да направе заједнички избор ком ће се новом-старом светском царству приклонити – својеврстан је национални подвиг. Срби су успели, упркос вештачкој подели наметнутој вештачким авнојевским границама, да задрже моћ геополитичког избора, односно отпора“.

          Српски народ има легитино право – нагласио је Александар Раковић – да искаже националне интересе према којима би требало да живи у јединственој држави. Најбољи оквир за уједињење Срба у 21. веку био би под именом Србије јер Србија и Српска заједно баштине историјски државни идентитет Србије. Стога је одбрана Српске истовремено одбрана Србије. Срби у Црној Гори такође треба да припадну јединственом дсрпском државном простору.

           Гвоздена завјеса је разлог – упозорио је Предраг Ћеранић – што се појачава притисак на Србију да кроз форму која би била прихватљива јавности призна Косово, да би потом подржала интеграцију Српске у БиХ и – као посљедње – увела санкције Русији. Т о би била припрема за нове НАТО интеграције, а замишљено је да обухвате цио Западни Балкан. Како се одупријети? То ће умногоме зависити од брзине руских тенкова у Украјини јер ако избију на ушће Дунава – пројектован гвоздена завјеса се разбија у парампарчад.

 

          Професор геополитике Срђан Перишић изјавио је да су сви српски политичари у односу са Вашингтоном у последњих 30 година преварени и да је једини одговор у тврдом ставу са црвеним линијама.