Малић: Стратегија и тактика одбране нису дале резултате - време је да Српска пређе у напад

ТРИБИНА „ШТА ЈЕ ОДГОВОР СРПСКЕ НА АГРЕСИЈУ ПРОТЕКТОРАТА“ – ИЗЛАГАЊЕ НЕБОЈШЕ МАЛИЋА

* Европска унија се сада у БиХ понаша као некад Аустро-Угарска. У ствари, она и подсјећа на Аустро-Угарску: некада велика империја у распадању, која не може даље да се шири, па се зато намерила на Србе

* Непријатељ рачуна на нашу предају, јер другачије не може да победи... Пошто политичко Сарајево и његови спонзори не маре за Дејтонски устав и крше га како им падне на памет, онда он ни Српску више не треба да ограничава. И ту је сад само небо граница

* Сетите се најаве подсекретара Ландауа у Дејтону да ће Америка да подржи практична решења која се предлажу локално, а не небулозе без краја? Време је да га држимо за реч. Бања Лука нека предложи Вашингтону неко конкретно решење за Разедињене дејтонске ентитете. Какво, то остављам изабраним политичарима, није на мени да намећем. Али све треба и може да буде на столу, не дозволите да вам неки тамо папири од пре 30 година, или међународно право, буду ограничења. Јер другој страни очигледно нису

* Предлог председника Додика за руско-америчку комисију за Балкан је одличан корак у том смеру. Упркос оштрој реторици са обе стране, и Вашингтону и Москви тренутно треба нешто око чега могу да се договоре, како би покренули односе са мртве тачке. Зашто да их не уједини отпор према ЕУ, том либерално-сатанистичком бастиону „воук“ идеологије?

________________________________________________________________

           НЕГДЈЕ у протеклих мјесец дана направљена је грешка у корацима.

           Јавности је прво речено да ће се пресуда неуставног суда предсједнику Милораду Додику, за непоштовање самозваног Нијемца, сматрати ништавном и игнорисати, да би се на крају признала моћ сарајевског ЦИК-а да расписује изборе у Српској, одлуком да се на њих изађе – а самим тим и Кристијана Шмита, чијом је одлуком цијели процес и покренут.

           Очигледно су Европљани, као цитадела либералног глобализма, искористили добронамјерно повлачење САД да опет направе проблем. Европска унија се сада у БиХ понаша као некад Аустро-Угарска. У ствари, она и подсјећа на Аустро-Угарску: некада велика империја у распадању, која не може даље да се шири, па се зато намјерила на Србе.

           Знамо како се то ономад завршило. Ја сам одрастао у улици гдје је Гаврило Принцип пресудио Францу Фердинанду, а већ четири године касније је српска војска пресудила и бечкој династији. А за разлику од тог времена, Мађарска је сада на нашој страни.

Кристијан Шмит

           Умјесто да се бавим тиме ко је крив за садашњу ситуацији, послужићу се својим америчким „триковима“. Наиме, један од разлога што су Американци својевремено завладали свијетом је у њиховом менталитету: Док сви други гледају зашто нешто не може, они гледају како може.

           Непријатељ рачуна на нашу предају, јер другачије не може да побиједи. Јасно је дакле да то није опција. Очигледно је и да стратегија и тактика одбране нису дале резултате. Вријеме је да се пређе у напад.

           Пошто политичко Сарајево и његови спонзори не маре за Дејтонски устав и крше га како им падне на памет, онда он ни Српску више не треба да ограничава. И ту је сад само небо граница.

           Сјетите се говора подсекретара Ландауа у Дејтону, кад је рекао да ће Америка да подржи практична рјешења која се предлажу локално, а не небулозе без краја? Вријеме је да га држимо за ријеч. Бања Лука нека предложи Вашингтону неко конкретно рјешење за Разједињене дејтонске ентитете. Какво, то остављам изабраним политичарима, није на мени да намећем. Али све треба и може да буде на столу, не дозволите да вам неки тамо папири од прије 30 година, или међународно право, буду ограничења. Јер другој страни очигледно нису.

           Приједлог предсједника Додика за руско-америчку комисију за Балкан је одличан корак у том смјеру. Упркос оштрој реторици са обје стране, и Вашингтону и Москви тренутно треба нешто око чега могу да се договоре, како би покренули односе са мртве тачке.

           Зашто да их не уједини отпор према ЕУ, том либерално-сатанистичком бастиону „воук“ идеологије?

           Свакако, треба мислити два-три потеза унапријед: шта је крајњи циљ, како би он могао да се оствари чак и ако друга страна – или стране – успију да осујете првобитни приједлог, и тако даље. Имајте на уму да ће покушати све што мисле да могу, поготово ако ми мислимо да се не може!

Небојша Малић

           Дакле, кључ је да се створе неки нови оквири, јер Дејтон више не функционише. Тим прије што његови узурпатори и рушитељи управо Дејтону дугују свој положај! ОХР је успостављен да спроводи Дејтон, а своја овлаштења црпи од ПИК-а, тј. савјета за имплементацију мира. Не „управног одбора“ тог ПИК-а, како самозвани туриста хоће да представи, већ цијелог ПИК-а, у који улазе и УН, и Русија, и Америка.

           Одлично, хајде да од њих сад тражимо да се мало ангажују, да заведу ред у хаос који ни њима не треба, а који стварају превише лајави европски вазали, не знајући гдје им је мјесто, било у мултиполарном свијету било у америчком „поретку заснованом на правилима“!

           Доналд Трамп има технику при преговарању да „тражи мјесец“, односно отвори преговоре нечим баш претјераним. Па онда друга страна каже, добро не може мјесец, али може ли орбита? И Трамп добије орбиту, док су на почетку хтјели да га зауставе на земљи!

           Моћ није сама себи сврха, него средство за постизање циља. Ко је спремнији да је употреби, па макар и за поробљавање другог, увијек ће имати предност над оним ко само хоће да га оставе на миру. Зато одбрана није довољна. Ово је лекција коју данас уче и Американци, и Руси, а нажалост и многи у Европи који су повјеровали у бајку Френсиса Фукујаме да је дошао „крај историје“.

           Ми, опет, имамо вишак историје. Хајде да га искористимо.

           (Трибина је одржана 7. октобра у Прес-центру УНС у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ – уз подршку Представништва РС у Србији)