Преокрет организовао "Шетњу за Зорана"

Око 20.000 људи прошло на дан атентата од Симине до Владе Србије и Алеје великана на београдском Новом гробљу

          У ПОЛИТИЧКОЈ Србији све дуби на глави. Странка која је главни кривац (ДС) што је земља стигла довде – упорно тврди да је све у реду и да само она има тапију на бољи живот и бољу будућност. За једине ђинђићевце се `продају` партије из Преокрета, иако је потпуно извесно – с обзиром на еволуцију политичких ставова Зорана Ђинђића током последње године живота – да би управо он био један од највећих опонената политичких ставова које заступају Чедомир Јовановић, Вук Драшковић и Жарко Кораћ.

          Симптоматично је да ни ДС ни Ружица Ђинђић немају ни најмању (бар не јавну) замерку на то што преокретовци својатају Ђинђића и његово наслеђе. Па ни на то што је Либерално демократска партија (ЛДП) стала на чело око 20.000 људи који су учествовали у меморијалној "Шетњи за Зорана" која је кренула из Симине улице у Београду где је седиште ЛДП-а, одакле су се учесници упутили ка Влади Србије и у дворишту где је премијер убијен положили цвеће.

          На челу колоне су били Јовановић (са супругом Јеленом), председник СПО Вук Драшковић и председник Социјалдемократске уније (СДУ) Жарко Кораћ. А крајње одредиште је била Алеја великана на Новом гробљу где је Ђинђић сахрањен.

          "Прошле су године, али то време није умањило значај идеја које је промивисао Зоран Ђинђић. Ова шетња је израз поштовања према Зорану, али и спремност да се уради посао за који је он дао звој живот. Зоранове убице су у затвору, али то није разведрило небо над Србијом нити је  грађане Србије није учинила срећијим, истакао је Јовановић.

          Драшковић је оценио да се политичка позадина убиства Ђинђића неће открити никада, као ни ко су убице новинара Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић и десетина људи који су убијени а не зна се ко их је убио. У сваком случају, све док не дође до радикалне промене у уређењу Србије.

          Вероватно је хтео да каже: док Преокрет не преузме власт. А то је, заиста, исто што и – никад!

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари