Радикали предложили да се као Дан устанка слави дан кад су четници ослободили Лозницу

СПО предложио да дан Дражине смрти буде – дан сећања на жртве комунизма

• Сматрамо да 7. јула није почео устанак против окупатора, него да је тада почео трагичан братоубилачки рат пошто је 7. јула један Србин, Жикица Јовановић, пуцао на двојицу српских жандара, рекао заменик шефа посланичке групе СРС  Александар Мартиновић
• Милисав Петронијевић, посланик СПС-ЈС: Дан државности је најважнији државни празник који би убудуће требало обележавати два дана
• Посланик ЗЕС Срђан Миливојевић рекао да му је жао што Србија нема Дан демократије, који би требало да се обележава 5.октобра, као ни Дан народног јединства

        БЕОГРАД, (ФоНет) - Посланици Скупштине Србије завршили су начелну расправу о изменама и допунама Закона о државним и другим празницима, а током расправе изнети су и нови предлози празника које би требало установити.

        Посланик Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС) Никола Крпић сагласан је да се 21. октобар обележава као Дан сећања, али да би његов назив требало изменити из Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату у Дан сећања на мртве који су страдали у геноциду.

        Нису стрељани само Срби, гинули су и припадници других националности. За Краљево гарантујем да је било доста и Словенаца и Рома и Јевреја и других. Мислим да овако вређамо друге нације које су такође страдале од геноцида 1941. године, рекао је Крпић.

Никола Крпић

        Заменик шефа посланичке групе Српске радикалне странке (СРС) Александар Мартиновић рекао је да СРС подржава предлог да се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, али да је неприхватљиво што је у закону остала одредба да је 7. јули Дан устанка у Србији у Другом светском рату.

        "Сматрамо да 7. јула није почео устанак против окупатора, него да је тада почео трагичан братоубилачки рат пошто је 7. јула један Србин, Жикица Јовановић, пуцао на двојицу српских жандара", рекао је Мартиновић.

        Према његовим речима, предлог СРС је био да се као дан устанка у Србији обележава 31. август када је четнички одред ослободио Лозницу од Немаца, јер је то била, прва велика савезничка победа у Другом светском рату.

        "Нажалост, наш предлог није прихваћен...Ниједан европски народ и европска држава као дан устанка против Немаца не слави почетак грађанског рата, сем Србије", нагласио је Мартиновић.

Александар Мартиновић

        Према речима Мартиновића, предлог радикала, који такође није ушао у закон, је и да се "радно или нерадно" обележи 25. новембар као дан када је Велика народна Скупштина у Новом Саду донела одлуку да се Војводина припоји Србији.

        Посланик радикала Зоран Красић тражио је да се уведу и "Дан приватизације, Дан демократије кад се гласало из Бодрума, Дан банака", 24. март да се обележава као дан када су "НАТО зликовци бомбардовали народ", "Дан безбедности трамвајског саобраћаја када је Драган Ђилас измислио нови знак–забрана мимоилажења трамваја у кривини".

        Посланик посланичке групе Социјалистичка партија Србије- Јединствена Србија Милисав Петронијевић навео је да ће СПС-ЈС подржати предложене измене закона. Према његовим речима, Дан државности је најважнији државни празник који би убудуће требало обележавати два дана, јер на тај начин Србија показује да је стара држава са дугом историјом и традицијом, коју би требало да негује.

        Посланик посланичког клуба За европску Србију (ЗЕС) Милан Вучковић позвао је посланике да покажу више достојанства у расправи и да буду јединствени приликом усвајања оваквих закона.

        "Потребан нам је Дан сећања да не заборавимо колико су мир и политика мира значајни за будућност Србије и да се сетимо колико су екстремне идеологије биле погубне, посебно за мале народе током 20. века", истакао је Вучковић.

Срђан Миливојевић

        Посланик ЗЕС Срђан Миливојевић рекао је да му је жао што Србија нема Дан демократије, који би требало да се обележава 5.октобра, као ни Дан народног јединства.

        "Нема ни датума који би обележио пробој логораша из Јасеновца 22. априла", рекао је он и додао да Јасеновац, као најстрашније стратиште у Другом светском рату заслужује да буде у сећању.

        "Жао ми је што немамо те дане, па да се једном за свагда ујединимо и да се сетимо речи патријарха Павла, који нам је говорио да треба да се угледамо на наше непријатеље јер су сваког дан све сложнији и све их је више, а нас је све мање и све смо разједињенији", рекао је Миливојевић.

        Посланици Српског покрета обнове (СПО) предложили су да се 22. април, дан када је ослобођен Јасеновац, обележи као Дан сећања на жртве усташког терора, и да се 17.јул, дан када је убијен генерал Драгољуб Михаиловић, обележи као Дан сећања на жртве комунизма.