У Србији 700.000 људи прима социјалну помоћ
ЧАК 140.000 ДЕЦЕ ЖИВИ У СИРОМАШТВУ, А 400.000 МАЛИШАНА ПРИМА ДЕЧИЈИ ДОДАТАК
У СРБИЈИ је од 2006. број корисника социјалне помоћи са 424.798 порастао на 700.000, упозорили су представници државе и невладиних организација у јавној дебати у Скупштини Србије која је организована поводом годину дана примене Закона о социјалној заштити.
На јавном слушању у парламенту о извештају коалиције Контакт организација цивилног друштва наведено је да центри за социјални рад често немају довољно запослених да помогну свим угроженима, као и да буџетска издвајања за социјалну заштиту не прате број корисника, који је у сталном порасту.
Заменица председнице скупштинског одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва Ранка Савић истакла је да 140.000 деце у Србији живи у апсолутном сиромаштву и да 400.000 малишана добија дечији додатак, као и да је свака друга особа млађа од 25 година незапослена. Ситуација није ништа боља ни када су у питању наши најстарији суграђани...
„У нашој земљи живи 1,2 милиона грађана старијих од 65 година, а половина њих сматра да држава не чини довољно за њих. Подаци говоре да у нашој земљи живи и 700.000 особа са инвалидитетом, а више од 70 одсто њих живи у сиромаштву. Овим суморним бројкама треба придружити и 67.000 избеглих и 210.000 интерно расељених особа, од којих већина носи претешко бреме сиромаштва и незапослености. У стању велике социјалне потребе налази се и ромска популација, која броји између 450.000 и 600.000 особа“, упозорила је Ранка Савић.
Извршна директорка Грађанских иницијатива Дубравка Велат упозорила је да је, захваљујући Закону о социјалној заштити, повећан број корисника социјалне помоћи, али су се истовремено смањила издвајања из републичког буџета – 2010. године из буџета је било издвојено 11,2 одсто за социјалну заштиту, а ове године намењено је свега 9,4 процента од укупних средстава.
Представница Центра за самостални живот инвалида Гордана Рајков нагласила је да су се захваљујући новом Закону о социјалној заштити персонални асистенти први пут појавили у једном законском акту, али да у буџету још увек нема новца за плаћање њихових услуга – у седам градова Србије постоји свега 56 персоналних асистената који добијају минималну накнаду за свој рад .
Надежда Сатарић из невладине организације „Амити“ оценила је да Закон о социјалној заштити не препознаје старе особе као специфичну социјалну групу и нагласила да у нашој земљи живи око 300.000 старих и сиромашних особа „за чије се интересе нико не бори у парламенту“. Она је истакла да је свега 13 процената прималаца новчане социјалне помоћи из сеоских средина у којима је сиромаштво најизраженије.
Државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић рекла је да се најважнији подзаконски акти налазе у процедури усвајања и додала да је у протекла четири месеца „усмерено“ 40 милиона динара локалним самоуправама, као и да у 40 општина не постоји служба социјалне заштите. У јавној дебати скренута је пажња на чињеницу да и даље није омогућено да се бављење хранитељством формално призна и да се за то добије радни стаж којим би се остварило право на социјалну и здравствену заштиту, као и право на социјално и здравствено осигурање.
Извор: Политика
