Врањеш: БиХ је клинички мртва, али Брисел жели да ЕУ преузме улогу Шмита

РАЗДОР МЕЂУ СПОЉНИМ АКТЕРИМА НАСТАО ЈЕ ЗБОГ РАЗЛИКА У ГЛЕДАЊИМА НА БУДУЋНОСТ СПОЉНЕ УПРАВЕ У БиХ

Александар Врањеш

* Босна и Херцеговина је амерички пројекат, настала је у Дејтону као државна заједница која је све време под утицајем САД. Читава заједница је клинички мртва, а неко је све време одржава на апаратима

* Американци су променили став, приближавајући се позицији Русије да полако треба затварати канцеларију високог представника и преносити доношење одлука искључиво на локалне лидере, односно на три конститутивна народа. То је значајан заокрет Америке, која је годинама одржавала ту међународну управу на апаратима

* У Бриселу сматрају да све оно што Шмит није успео да уради, треба да заврше они кроз европске преговоре и кластере, али применом бонских овлашћења под њиховом диригентском палицом. Праве се да су добронамерни, а заправо да по сваку цену желе задрже овај модел 'клиничке смрти' БиХ. Они је одржавају на вештачким плућима и срцу, уз обећање да ће јој, када једног дана уђе у ЕУ, израсти нова плућа

* Немачка је јасно изнела став да БиХ види као своју зону интереса, а ту амбицију деле и Британци, који покушавају да на сличан начин дефинишу своју сферу утицаја

_______________________________________________________________________

             БОСНА и Херцеговина поново чека одлуку међународне заједнице о новом високом представнику, с обзиром на то да договора између кључних западних партнера још нема. Три деценије након потписивања Дејтонског споразума, поставља се питање: зашто је БиХ и даље земља којој је потребан међународни арбитар?

             О овој теми, као и о тренутној политичкој ситуацији, у емисију "Уранак" на телевизији К1 говорио је Александар Врањеш, амбасадор БиХ у Србији.

             - Они су ушли у неправилност самом чињеницом да су Шмита именовали нелегалним путем, заобилазећи Савет безбедности УН. Након тога, једна неправилност водила је ка наредној, а некада блиске савезнице су се посвађале управо због тога - истакао је Врањеш.

             Он објашњава да је раздор међу међународним актерима настао услед различитих погледа на будућност међународне управе у БиХ.

             - Американци су променили став, приближавајући се позицији Русије да полако треба затварати канцеларију високог представника и преносити доношење одлука искључиво на локалне лидере, односно на три конститутивна народа. То је значајан заокрет Америке, која је годинама одржавала ту међународну управу на апаратима, финансирала је и користила своју моћ како би подржала њен утицај. Сада сматрају да је потребно извршити транзицију, у оквиру које би будући високи представник имао ограничен и орочен мандат, уз јасан циљ затварања те позиције - казао је Врањеш и додао:

             - Са друге стране, имамо европски фактор – говорим о Бриселу, Лондону, Паризу и Берлину - који сматрају да по сваку цену треба оставити високог представника у пуном капацитету и са неограниченим мандатом, заобилазећи Савет безбедности и питање руског гласа.

             Према Врањешовим речима, Европљани тренутно условљавају Американце по питању подршке будућем имену високог представника.

             - Сада имамо ситуацију коју називају в. д. високог представника, што је категорија која не постоји ни у једном документу. Реч је о Американцу Луису Кришоку, којег је Шмит именовао за свог заменика на предлог Стејт департмента, још у време Бајденове администрације. У међувремену би требало да до 14. јула усагласе име новог представника, али по мојим информацијама, договор још није постигнут - казао је Врањеш.

Рене Троказ са министром спољних послова

Црне Горе Ервином Ибрахимовићем

             Посебно је критиковао улогу Европске уније, оценивши је као контрапродуктивну у тренутном политичком контексту БиХ:

             - Званични Брисел је постао потпуно деструктиван фактор унутар БиХ. То није никакав конструктиван допринос на путу ка ЕУ, већ напротив – потпуно деструктивна улога. Они сматрају да све оно што Шмит није успео да уради, треба да заврше они кроз европске преговоре и кластере, али применом бонских овлашћења под њиховом диригентском палицом.

             Амбасадор БиХ у Србији је стање описао као дугогодишњу политичку агонију под страним утицајем, повлачећи паралелу између америчких и европских намера.

             - Босна и Херцеговина је амерички пројекат, настала у Дејтону као државна заједница која је све време под утицајем САД. Читава заједница је клинички мртва, а неко је све време одржава на апаратима. До сада су то чиниле САД, а сада Брисел сматра да би они требало да преузму ту улогу, док би Американци требало да се повуку из процеса одлучивања унутар тог колективног Запада на територији БиХ."

             Врањеш појашњава да се суштинска разлика огледа у приступу суверенитету и будућности локалне власти.

             - Са једне стране имате америчку перспективу да Босни и Херцеговини треба вратити суверенитет и систем одлучивања заснован на политичким представницима три конститутивна народа. Они заговарају транзицију ка локалним лидерима, што је став који је близак ономе што заступају Русија и Кина у Савету безбедности. Са друге стране, имамо европске партнере који се представљају као добронамерни, а заправо по сваку цену желе да задрже овај модел 'клиничке смрти' БиХ. Они је одржавају на вештачким плућима и срцу, уз обећање да ће јој, када једног дана уђе у ЕУ, израсти нова плућа - објаснио је Врањеш и додао:

-              Немачка је јасно изнела став да БиХ види као своју зону интереса, а ту амбицију деле и Британци, који покушавају да на сличан начин дефинишу своју сферу утицаја. Када је америчка администрација, са доласком Доналда Трампа, окренула леђа Шмиту и заузела став да он треба да оде, Немачка је инсистирала на томе да он мора остати. За њих је он постао кључни 'асет' – представник њихових интереса који делује изван свих процедура и оквира у којима би једна држава требало да се креће.

             Посебно је нагласио контрадикторност у поступању Брисела када је реч о примени Споразума о стабилизацији и придруживању.

             - Босна и Херцеговина је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Чланови 1. и 2. тог споразума јасно дефинишу принципе и владавину права као оквир који ствара простор за реформе и напредак ка европским интеграцијама. Међутим, исти тај Брисел крши те одредбе. Они директно крше Споразум о стабилизацији и придруживању чињеницом да су са преко 50 одсто средстава финансирали све активности Кристијана Шмита, које су у суштини биле усмерене против владавине права. Тиме су директно прекршили сопствени правни оквир на којем инсистирају - констатовао је Врањеш.

             Осврнуо се и на проблем функционисања државних институција и креирања спољнополитичких ставова:

             - Званичан став БиХ се креира консензусом три члана Председништва БиХ; то је једина процедура за усвајање спољнополитичког става. Међутим, бошњачка страна често узурпира ту позицију и износи ставове који су неистинити.

             Када је Лагумџија у УН говорио о резолуцији о Сребреници, није говорио у име БиХ или Председништва, већ искључиво у име политичке опције која га је ту поставила и у име једног од три конститутивна народа. Ипак, они то представљају као званичан став државе, иако Председништво о тој резолуцији никада није расправљало. С друге стране, када ја заступам став Републике Српске, која ме је номиновала за амбасадора, то се одмах приказује као кршење обичаја и наводно подривање заједничког гласа. Ту су на делу чисти двоструки стандарди - објаснио је Врањеш.

             Он је закључио да је одрживост државе условљена строгим поштовањем унутрашњег договора.

             - БиХ може да функционише искључиво ако су сва три конститутивна народа равноправна, без прегласавања, узурпација и дискриминације – додао је.

             Врањеш је посебно истакао дубоку несугласицу између западних партнера око попуњавања позиције високог представника.

             - Кришок је сада добио готово измишљену титулу – вршилац дужности високог представника – категорију која правно не постоји и није дефинисана. Што се тиче америчке позиције, њима одговара тренутно стање јер имају свог човека на тој функцији, који би тако могао да остане у недоглед. Истовремено, Европљани покушавају да уцењују Американце по питању именовања новог кандидата. Тако су одбили Ландија, уз аргумент да је 'превише благонаклон према Србима'. Иако је Марко Рубио званично у Конгресу потврдио да је Ланди кандидат иза којег чврсто стоје, Европљани су га одбили након што су га довели у Сарајево. Они тренутно преговарају, али је европски блок чврсто против њега. С друге стране, постоји идеја о именовању Француза Ренеа Троказа, који ужива подршку дела ЕУ, али су Американци против њега. Једноставно, не могу да се договоре - објашњава Врањеш и наглашава:

             Република Српска има јасан став, који српски члан Председништва госпођа Жељка Цвијановић недвосмислено заговара: што се тиче Републике Српске, једино онај високи представник који буде именован у Савету безбедности УН имаће за званичну Бањалуку пуни легитимитет. Штавише, заборавља се да би, према духу демократских процеса, управо унутрашњи актери у БиХ требало да предложе име кандидата, уместо што се о томе одлучује мимо нас - истакао је Врањеш.

             Осврнуо се и на предстојеће опште изборе у БиХ, заказане за 4. октобар, истакавши несугласице унутар опозиционог блока:

             - Коначно знамо ко су кандидати за инокосне функције и носиоци листа, како за парламент, тако и за Парламентарну скупштину БиХ. Били смо сведоци ситуација у којима су се опозиционе партије жестоко сукобљавале око тога ко ће бити кандидат за поједине инокосне позиције. Сада се оправдано поставља питање како уопште могу да симулирају јединство током кампање до октобра, након свега што се дешавало – запитао се Врањеш.

             https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=652330