Анто Нобило: Ништа од процесуирања злочина у Олуји

ЗАТВАРАЊЕ УРЕДА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА У ХРВАТСКОЈ И НА КОСОВУ ЗНАЧИ ДА ЈЕ ЗАВРШЕН ПОСАО У ТИМ ОБЛАСТИМА

         ПОЗНАТИ хрватски адвокат Анто Нобило изјавио је у ексклузивном интервјуу за агенцију Анадолија како одлука Хашког трибунала да данас затвори своје теренске уреде у Загребу и Приштини значи да је Међународни суд за ратне злочине на простору бивше Југославије (ИЦТY) завршио посао у Хрватској и на Косову.

         „Нема више потребе за представништвом Хашког тибунала у Хрватској. Као што знамо, Хашки трибунал је у процесу затварања својих врата и довршавања поступака који су у току, а како нема нити један поступак који би се односио на Хрватску сасвим је рационално и разумно да се затвори та канцеларија, а једнако тако и на Косову“, рекао је Нобило, један од најпознатијих правника из регије југоисточне Европе.
 
         Нобило је оценио да се затварањем канцеларије у Загребу „на неки начин затвара и један значајан период у Хрватској, где је Хашки трибунал био не само значајан правосудни, него и прворазредни политички фактор“.
 
         Присетио се и периода у којем је Карла дел Понте била главна тужитељка Хашког трибунала.
 
         „Европска унија је, по мени, сасвим погрешно дала тужитељки моћ да оцењује који је степен сарадње Хрватске с Хашким трибуналом, а о томе је зависио процес приближавања Хрватске Европској Унији. Трибунал је на тај начин постао прворазредно политичко питање у Хрватској. Процес је завршен и мислим да је то добро за Хрватску“, поручио је Нобило и дао оцену оптужница које је подигла Карла дел Понте, пошто је чињеница да су оне у случајевима Готовина - Маркач, као и оне против генерала Армије БиХ Сефера Халиловића и бившег команданта ОВК-а Рамуша Хардинаја, пале.
 
         „Показало се да Карла дел Понте, а то ће се на крају и видети, није била превише ефикасна тужитељка. Наиме, имала је преамбициозне планове, а они нису били темељени на доказима. Иако је дошла са репутацијом велике тужитељке која се борила против мафије, у Хашком трибуналу је доживлела велике неуспехе. У својим мемоарима је написала да је резултат суђења Тихомиру Блашкићу, којег сам ја бранио, најнижа стопа њене каријере. Касније смо видели да је та њена каријера још више тонула, јер смо добили и низ других ослобађајућих пресуда“, нагласио је Нобило.
 
         Угледни хрватски адвокат није желео да коментарише оцене да су оптужнице које је подизала Карла дел Понте били политичке, али је рекао да су биле дизајниране за политичаре, пре свега за Туђмана и Шушка.
 
         „Када су они умрли, само су спуштене на нижи ниво и на оперативне заповеднике. Међутим, нису биле дизајниране онако како би требале бити за заповеднике и мислим да је то главни разлог пропасти целог поступка. Они су превише ишли на то да се оцени рпериод деловања појединих политичара, па и државе у одређеним ратним периодима, а нису биле довољно индивидуализоване како би процењивале улоге појединог ратног заповедника и да ли је он крив или није. У сваком случају оне су од поцчетка биле промашене“, истакао је Нобило.
 
         На питање новинара Анадолије да ли је хрватско правосуђе спремно да процесуира индивидуалне злочине почињене у војној акцији Олуја, Нобило је рекао:

          „Надам се, али сумњам. Хрватска је имала 17 година да процесуира злочине. Није Хрватску стопирао Хашки трибунал, они су могли паралелно с процесом Маркач-Готовина да процесуирају ниже рангиране. Засигурно је  да је било масовних злочина и требало је истражити те злочине последњих 17 година. Међутим, то се радило спорадично, само тамо где су докази баш притиснули,неефикасно. Ради тога, затварање Хашког трибунала, уласком Хрватске у Европску Унију и слабљењем тог политичког притиска из света, бојим се да од неких великих процесуирања злочина у Олуји неће бити ништа“, закључио је Нобило.
 
          Анто Нобило је истакао да су сарајевске и београдске канцеларије Хашког трибунала остале отворене из разлога што још у Босни и Херцеговини и Србији постоје отворена питања и поступци који се воде, а односе се на злочине који су се десили у ове две државе.

         „Не значи ни бољу ни лошију ситуацију у тим државама у односу на Хрватску и Косово, већ објективну чињеницу да постоје отворени поступци и да је у оперативном смислу потребно да те канцеларије остану отворене како би, евентуално, путем правне помоћи или на било који други начин припомогли да се окончају ти поступци.“ закључио је хрватски адвокат.