Да ли би Мишковић био ухапшен да није издаје Космета и граница Србије?
КАД ЈЕ „БОРБА ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ” И ВИШЕ И МАЊЕ ОД БОРБЕ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
УПУЋЕНИ људи су знали да се спрема хапшење Мирослава Мишковића. Исто каошто сузнали: да је Запад својој новој владајућој гарнитури у Београду наменио да доврши посао Бориса Тадића око издаје КиМ и граница и суверенитета Србије.
Није ни било тешко: свако киме су задовољне Кетрин Ештон и Хилари Клинтон – мора да издаје и Србију и Космет.
А хапшење Мишковића власти је баш добро дошло да одвуче пажњу јавности од учешћа Београда у прављењу Тачијеве државе, да анестезира Србију.
Зато и јесте питање: има ли Мишковићево хапшење политичку позадину? Шта су му наменили: да буде жртвени јарац лажне борбе против корупције или средство хипнозе за Космет?
Ко је политички одобрио хапшење? Ко у њему лови своју «рибицу» и – какву?
Марко НИЦОВИЋ, адвокат и полицијски експерт
Да видимо шта ће бити са Костићем, Беком, Хамовићем и осталим тајкунима
- Кад је амерички амбасадор Мантер 2008. спречио формирање владе коју је састављао Мишковић, опоменуо га је да се не меша у политику, али је овај то заборавио. И – то га је сада коштало!
ХАПШЕЊЕ је било уз одобрење Запада, јер је Мишковић утицао на формирање владе. То је први разлог.
Други је прање пара преко Дарка Шарића. Дакле, опет Запад.
Трећи разлог је што нема друге теме за публику – економска ситуација је лоша, одлазе Косово, југ Србије, Војводина. То су политички проблеми, а корупција је оно што наилази на подршку јавног мњења.
У продужетку ћемо да видимо шта је са Костићем, Беком , Хамовићем и осталим тајкунима којих има колико хоћете. Хоће ли они бити процесуирани или ће бити заштићени? То би морало да се види већ у следећа два или три месеца!
Ако је Костић купио шећерану за три евра, па поклања Николићу кућу од 200.000 евра, а изнео је 350 милиона из земље, питање је да ли ће њега да хапсе.
Кад је амерички амбасадор Мантер 2008. спречио формирање владе коју је састављао Мишковић, опоменуо га је да се не меша у политику, али је овај то заборавио. И – то га је сада коштало!
Никола ВРЗИЋ, новинар листа Печат
Где су имена политичара, јако озбиљна имена?
- Бизнисмени су у корупцији само једна страна једначине. Недостаје друга страна, а то су они који су корумпирани: политичари на власти. Са те стране се још ништа не дешава. Да бисмо могли да поверујемо да је борба против корупције озбиљна, мораће да се чују јако озбиљна имена
ПОЗНАТО је да се Мишковић већ јако дуго мешао у политику и да је успевао да опстане у свим режимима, још од Милошевића. Зато се не може искључити могући утицај политике на његово хапшење.
Са друге стране, бизнис у Србији функционише тако да ту има пуно нелегалних радњи или се на то бар може посумњати, тако да са те стране Мишковићево хапшење и не мора да има политичку позадину.
То нас заправо доводи до питања: који су мотиви Александра Вучића да поведе ово што описује као одлучну борбу против корупције.
Рано је за коначан суд, треба сачекати шта ће да се деси. Ако хапшење резултира подизањем оптужнице и осуђујућим пресудама - онда ћемо моћи да поверујемо да је реч о ствари која није мотивисана искључиво политиком - наравно и то под условом да је тужилаштво независно у раду.
Бизнисмени су у корупцији само једна страна једначине. Недостаје друга страна, а то су они који су корумпирани: политичари на власти. Са те стране се још ништа не дешава. Да бисмо могли да поверујемо да је борба против корупције озбиљна, мораће да се чују јако озбиљна имена.
Мишковић јесте озбиљно име и зато ће ствар морати да се истера до краја да не би остао горак укус у устима да је све то урађено из неких других разлога.
Постоји још једна ствар која је овде јако важна: колико је инструмената државе? Односно колико Вучић, који је себе прогласио предводником борбе против корупције, уопште има инструмената у полицији и тужилаштву да се обрачуна са сваким злом у Србији; колико је тужилаштво избушено изнутра; колико интересне групе имају утицаја да онемогућавају озбиљне истраге? У сваком случају, сада је сувише рано да извлачимо закључке, иако на вербалном нивоу постоји политичка воља.
Иван НИНИЋ, сарадник антикорупцијског сајта „Пиштаљка“
Влада поводом Политике и Фармакома још није положила антикорупцијски тест
- Хапшење и процесуирање Мирослава Мишковића не сме да буде политички мотивисано, али исто тако не сме да истовремено обележи почетак краја започете борбе против корупције
ВЕЋ дужи низ година пословање Мирослава Мишковића се налази под лупом јавности, али не и под лупом правосудних институција управо због чињенице која се за Мишковића везује, а то је његова активна улога у честим, скупим и веома неизвесним изборним процесима у Србији.
С обзиром да је један изборни процес управо завршен, да треба повратити поверење грађана у институције и државу хапшење Мишковића је логичан след догађаја. Без овог хапшења и озбиљне истраге опредељење нове Владе да се обрачуна са системском корупцијом доживело би потпуни крах и зато је актуелни тренутак заправо тест за државу и власт.
Оптимистично је то што се јавности шаље порука да у обрачун са криминалом креће од самог врха пирамиде, али се на овом случају не сме стати и приступ сузбијању корупције не сме бити селективан. Зато треба подсетити да ова Влада још увек није положила антикорупцијски тест у случају Фармакома који је напрасно постао већински власник Политике.
Александар Вучић је данима и недељама помпезно најављивао брзу и ефикасну истрагу, да би онда поручио да цео случај треба да се ипита, а да се притом не води хајка против Фармакома који запошљава 3.500 људи и има 5.000 копераната. Само три месеца касније Богићевић и Фармаком се више не спомињу, нити се зна каква ће бити перспектива Политике.
Ова аналогија не би смела да се примени на Мишковића без обзира на то што он запошљава 24.000 радника и доноси 10% годишњег БДП-а Србије, јер ако тај човек две деценије репрезентује тзв. договорну економију, онда су цела нација и привреда били талац у његовим рукама. Хапшење и процесуирање Мирослава Мишковића не сме да буде политички мотивисано, али исто тако не сме да истовремено обележи почетак краја започете борбе против корупције.
Ружа ЋИРКОВИЋ, коментатор листа Данас
Власт на Мишковићу показује моћа
- Али, ако Мишковић и његови првокласни адвокати, какве ће сигурно да ангажује, докажу да нема основа за његово даље кривично гоњење, то ће бити јако поразно за Србију
МАДА се власт труди – истражни и правосудни органи – да покажу да се овде ради само о привођењу законитости првог бизнисмена Србије, сама чињеница да је то први бизнисмен Србије, сама његова величина довољан je разлог да хапшење Мишковића мора имати политички димензију.
Чак је и у вицеве ушло: Косово је Србија, све остало је Делта. Хапшење Мишковића као таквог, као некога за кога се у јавности сматра да много тога контролише у Србији, за ову власт је прилика да покаже своју политичку моћ; да покаже да је она та која контролише све центре моћи – као што је правосудни – а не Мирослав Мишковић.
То је једна од најважнијих политичких димензија овог случаја.
Друга ствар: ако се покаже да је у спорном случају било незаконитости, корупције и злоупотребе закона - и за власт и за нас би то значило да је почела борба против корупције у којој сви у Србији постају једнаки пред законом.
Уколико би, напротив, Мишковић и његови првокласни адвокати, какве ће сигурно да ангажује, доказали да нема основа за његово даље кривично гоњење, то би било јако поразно за Србију. И то са сваког становишта, па и са становишта да су сви грађани једнаки пред законом – јер би се у том случају показало или да је тужилаштво много слабије од правника које може да плати Мишковић, или да је он човек коме није обезбеђена једнакост пред законом.
Да ли ће бити још хапшења? Пошто се помињу 24 приватизације којима се бавио Савет за борбу против корупције, а с обзиром на то како је обављана приватизација у Србији - мислим да можемо очекивати да ће држава почети то да рашчишћава и на тај начин.
