Да ли је Србија после Прешева више или мање (суверена) држава?

ДАЧИЋЕВОМ УСПЕХУ У ПРЕШЕВУ НИЈЕ СЕ ОБРАДОВАО НИ ЦЕО ВРХ СПС

         УКЛАЊАЊЕ прешевског споменика шиптарским терористима данима је трајало као трагифарса несуверене земље. На крају се претворило у хепиенд који неће обрадовати ни све у врху СПС.

         Верујете ли премијеру Ивици Дачићу да за уклањање тог споменика није тражио дозволу странаца („међународне зајреднице”)?

         Да ли су Брисел и Вашингтон направили садашњу власт у Београду да би се она одметнула у шуму српске државности и суверенитета?

         Да ли је Србија из „случаја Прешево“ изашла суверенија или несуверенија?

         Није ли Србија - и са прешевским комичним „хепиендом“ (Зоран Станковић је најавио премештање тог споменика на друго место) - заправо мање држава него што је била?

         Неће ли то за који месец бити још мање?

Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, главни уредник Нове српске политичке мисли Србија је нешто између протектората и вазалне државе

• Београд је под контролом Брисела и Вашингтона. У складу са тим закључком треба процењивати потезе српских власти и једина дилема коју имам је - да ли Србија уопште покушава или ни не покушава да се из тог положаја извуче
• Очигледно је процена амбасада била да треба - ако не аминовати, онда макар толерисати уклањање споменика да би се због екстремне кооперативности коју је Дачић показао у разговорима са Тачијем, у домаћој јавности мало поправио имиџ и демонстрирала „одлучност“ Дачића и Владе у очекивању даљих разговора и уступака Приштини

         НАЈКРАЋИ одговор на оба питања је „не“ и „не“.

         Не верујем да се Дачић одлучио на овај потез без консултација са међународним инстанцама, а, нажалост, не верујем ни да је Србија суверена земља ни по традиционалном ни по савременом схватању појма суверенитета.

         У најбољем случају би могла да се разуме као нешто између протектората и „вазалне државе“ под контролом Брисела и Вашингтона. У складу са тим закључком треба процењивати потезе српских власти и једина дилема коју имам је - да ли Србија уопште покушава или ни не покушава да се из тог положаја извуче.

         Ситуација са спомеником је пример ситуације у коју српске власти себе редовно доводе - прво пропусте тренутак кад нешто треба да се уради, онда се створи криза из које се више или мање неуспешно чупамо. Другим речима, споменик је требало уклонити чим се појавио и не би било ове фарсе са елементима трагедије - у коју она може да прерасте.

         Када то одмах није учињено, јасно је да је комплетна власт на сталној краткој вези са западним амбасадама и представницима ЕУ и ОЕБС-а у вези са тим питањем. Дакле, нема шансе да они нису били обавештени и консултовани.

         Али, очигледно је процена амбасада била да треба - ако не аминовати, онда макар толерисати уклањање споменика да би се због екстремне кооперативности коју је Дачић показао у разговорима са Тачијем, у домаћој јавности мало поправио имиџ и демонстрирала „одлучност“ Дачића и Владе у очекивању даљих разговора и уступака Приштини.

         Иначе, не верујем да је ситуација са спомеником од почетка требало да буде увод у размену територија, али је добро дошла Приштини и делу међународне заједнице који то желе. А то је стари максималистички план Приштине да се трампи српско за српско (север Косова за „прешевску долину“)!

         Занимљиво је што сада Тачи ставља тај предлог у уста Дачићу. Једино не знамо да ли је то Тачијев пропагандни трик и тврђење пазара или постоји стварна спремност српског премијера да из ситуације у коју се сам закопао излаз тражи тако што ће давати нове и нове уступке.

Борислав ЈОВИЋ, бивши председник Југославије Нећу ни да критикујем ни да хвалим

         МОГУ само да кажем да српском руководству није нимало лако да функционише у овим међународним околностима - нити да доноси такве одлуке, нити да их не доноси.

         Дакле, уопште им не завидим у том погледу. И зато не желим да изговарам икакву критику или похвалу у том погледу.

Др Мила АЛЕЧКОВИЋ, предавач на Академији за дипломатију и безбедност, психолог, психијатар Млади људи ће у Србији ускоро направити праве резове

• Покрет несврстаних који се недавно одржао у Србији био је под контролом америчке амбасаде. Све програме помоћи у Србији финансирају USAID, NED и IRI… Ту од независности нема ни „н“
• Кад се учврстимо у колективној безбедности ОУКБ и кад будемо имали билатералне односе са сваком европском земљом мимо Брисела, а по принципу „ви нама ово, а ми вама оно“, тада ће се наш степен „суверенитета“ мало подићи

         СУВЕРЕНИТЕТ као апсолутна категорија не постоји од 19. века. Али, зато постоје степени суверености и независности. На тој скали Србија је у дну.

         У Београду је 2005. отворена канцеларија Јужног, напуљског крила НATO, која не постоји чак ни у земљама које су чланице НATO.

         У врху власти још седе људи ММФ који су у претходној власти направили велике штете. Споразуми са Русијом које имамо лошији су него билатерални споразуми Француске и Русије.

         Школство и наука признају само англосаксонске научне часописе као релевантне. Капитал који држи „нашу“ штампу припада такође англо и немачким изворима. Вести на националним фреквенцијама су вести са Си-ен-ен-а.

         Покрет „несврстаних који се недавно одржао у Србији био је под контролом америчке амбасаде.

         Све програме помоћи у Србији финансирају USAID, NED и IRI итд.

         Ту од независности нема ни „н“.

         Што се рушења споменика тиче, ово је тражио сам народ. То је један појединачни чин који је психолошки здрав, али политички занемарљив.

         Кад је реч о замени севера КиМ за „прешевску долину“, то јесте покушај да се оствари Хитлеров план велике Албаније. По том питању ми вероватно не бисмо имали подршку ниједне земље у региону, осим Грчке и, можда Македоније.

         Кад се учврстимо у колективној безбедности ОУКБ и кад будемо имали билатералне односе са сваком европском земљом мимо Брисела, а по принципу „ви нама ово, а ми вама оно“, тада ће се наш степен „суверенитета“ мало подићи.

         Излаз је, и то увек кажем, само у младим људима који ће у Србији ускоро направити праве резове.

Милош КОВИЋ, историчар Косово и Метохију нису Дачићу оставили његови преци!

• Србија је суверена на основу међународних правних принципа и закона, али: суверена је у мери у којој њени грађани желе да одбране њен суверенитет!
• Премијерови потези су генeрално oбесхрабрујући, а он је још говорио и о подели Косова, али то не сме да се деси јер би то био почетак стварања велике Албаније

         НЕ ЗНАМ да ли је Дачић од некога добио дозволу, али државници малих народа морају да питају пре него што предузму такве потезе.

         Генерално, његови досадашњи потези су врло обесхрабрујући, а што је то тако - то је понајпре питање за оне који су за њега гласали. Гласањем за странке таквог профила, грађанство показује наивност или спремност да одустане од суверенитета - јер ово је: политика одустајања од суверенитета.

         Иначе, кад је реч о суверенитету Србије - она је стекла независан положај још Милошевим хатишерифима 1830 и 1833, а независна држава са међународно признатим границама је постала после Берлинског конгреса, односно после српско - турских ратова 1878.

         Србија је тај суверенитет утопила прво у Краљевини, а потом у социјалистичкој Југославији, а онда га из те државе изнела. Значи, она је суверена на основу међународних правних принципа и закона, али: она је суверена у оној мери у којој њени грађани желе да одбране њен суверенитет!

         Само они могу да одустану од суверенитета и територијалног интегритета (и Косова). То не може ниједан премијер или привремени преговарач да преда. Никакав предак Ивице Дачића му Косово није оставио!

         Косово су ослободили наши прадедови. Моји преци су били тамо у Дринској дивизији...

         Наш суверенитет јесте угрожен јер велике силе, пре свега западне, не желе да га поштују, али он постаје опасно угрожен тек ако га се грађани одрекну.

         Премијер је говорио и о подели Косова, али то не сме да се деси јер би то био почетак стварања велике Албаније. Могућност да Албанци траже замену - „север“ за „прешевску долину“ - такође спада у ту опасну игру, јер велика Албанија рачуна на делове Македоније, Црне Горе и Грчке.

         Срећа је да је албански национализам у својој сили толико обневидео да се свима у суседству замера (сем режиму у ЦГ), па то сутра Србији даје могућност за балканску сарадњу и савезништво у спречавању и сузбијању албанског шовинизма.

         Албански шовинизам има безрезервну подршку Америке, али мислим да нико разуман не може да очекује да ће Срби да се помире са овим што се дешава.

Мирослав ЈОВАНОВИЋ, управник Центра за руске студије Филозофског факултета у Београду и консултант ISAC фонда По критеријумима 19. века - Србија није суверена

• Према схватању суверенитета из 20. и 21. века, одлука о уклањању споменика у Прешеву била је решење суверене политике

         ТО ШТО је одлука о уклањању споменика у Прешеву донета и реализована значи да је донета суверено. Али је неоспорно и да дипломате великих, па и малих земаља штите своје интересе у директном контакту са властима.

         Међутим, када говоримо о генералном суверенитету било које земље на почетку 21.века, морамо имати у виду да живимо у глобалном свету у коме преостала само једна велика сила и конгломерати (попут ЕУ) који штите своје интересе на много ширем простору. Зато појам суверенитета не може да се тумачи на начин из 19. века, него на много флексибилнији начин.

         Дакле, нисмо суверени према схватању из 19. века, а ако суверенитет који тумачимо према схватању из 20. и 21.века, онда је решење које је донето у Прешеву, било решење суверене политике.

         Кад је реч о питањима настанка неке нове државе или држава и промена граница на Балкану - подсетићу да су недавно РТС и Политика пренели вест о некаквим картама држава које би у Европи наводно настале до 2035. То је било крајње неопрезно ширење проблематичних вести, пошто је то преузето са сајта руске сензационалистичке Експрес газете, а она са сајта једног украјинског новинара са Крима који је сам пројектовао целу причу (позивајући се на неименоване руске аналитичаре који су радили на грађи CIA).

         Он је измаштао целу причу, коју није пренео ниједан озбиљан руски медиј ни 7 месеци од првог објављивања.

         С друге стране, на европском политичком простору имате Фри јуроп алијанс (Free Europe Alliance) где је простор Балкана представљен као на карти која је и код нас објављена. Та прича - FEA - би требало да нас интересује, јер су ту велики број политичара и странака које учествују у Европском парламенту и јер је она у великој мери релевантна када је реч о европској политици.

         Диана Милошевић