Добија ли Србија „култ личности“ Александра Вучића?

НЕКИ НАПРЕДЊАЧКОГ ЛИДЕРА НАЗИВАЈУ „ГОСПОДАРЕМ ВУЧИЋЕМ“...

       СРБИЈА од Нишке декларације не може да се састави са собом и својом историјом.

       За „Милошевићеве ере“ била је мета америчке глобалне империје и њен полигон за увежбавање свега што се сада ради Сирији, а пре тога Ираку и Либији.

       Са ДОС-ом је постала квазидемократска колонија у којој се свеопшта деградација проглашава за напредовање ка ЕУ. У том смислу се ништа не мења ни под влашћу тријумвирата Николић-Дачић-Вучић.

       А још се потреба деморализоване и пауперизоване већине претворила у својеврсно ишчекивање месије. Та потреба је на ђурђевданским изборима донела победу СНС и већ довела до тога да неки напредњачког лидера Александра Вучића називају „господарем Вучићем“.

       Добија ли Србија култ личности Александра Вучића?

       „Веслају“ ли СНС и сам Вучић у том смеру или им такве амбиције подмећу политички опоненти и конкуренти?

       Постоје ли у данашњој Србији атмосфера, социјални услови и „градивни материјал“ за нови култ личности?

Слободан АНТОНИЋ, социлог, политички аналитичар Вучићу је још далеко до Титовог и Милошевићевог култа

       КУЛТ личности подразумева огромну и потпуну власт неке личности у странци или држави, а са друге стране подразумева уверење или идеологију следбеника - која се онда шири у јавности - да је та личност непогрешива или да има некакве харизматске способности, политичке или одређене друге визије. А још, као треће, свака врста критике те личности мора да се доживљава као поткопавање нечега што је фундаментално и као угрожавње целог система.

       Када је реч о Вучићу, мислим да то још није онај велики развијени култ кога смо познавали у време Јосипа Броза Тита или касније Слободана Милошевића.

       Он још ради на првој тачки агенде - обезбеђује доминантну, неприкосновену позицију у странци и у Влади.

       У странци још има конкуренте - мислим на присуство Томислава Николића и његових људи, због чега Вучић још није у потпуности преузео контролу над СНС.

       Што је још важније: његова власт у држави се још није издвојила и стабилизовала.        

Зоран ЖИВКОВИЋ, бивпи председник владе Србије Шта Дачић још треба да уради да би Вучић сматрао да то угрожава владу?

       КУЛТ личности је тема која служи властима да оправдају свој нерад, а и опозицији да се оправда - што не ради свој посао.

       Није питање да ли се ствара култ личности око овог или оног политичара, већ - зашто политичари не раде свој посао.

       Зато бих поводом Вучића отворио ово питање: како неко ко се зарекао да ће уништити корупцију и криминал у Србији и преузео важне функције у тој области може да толерише то да председник Владе потврђује своје сусрете са криминалцима, а да он каже да то није важно и да не угрожава стабилност Владе?!

       Шта би требало да уради премијер да би угрозио Вучићеву коалицију са њим (Дачићем) - ако су сусрети са криминалцима недовољна ствар?!

Небојша БАКАРЕЦ, функционер ДСС Вучић жели култ, сав се упреподобио и уозбиљио да би изгледао као пуританац

       ИСТИНА је: прави се култ личности, али се у Србији то ради око свакога ко је на сличном положају као Александар Вучић.

       Најбољи пример је био Слободан Милошевић, а правио се и култ Зорана Ђинђића. ДС је то покушао и са Тадићем, али он није био добар материјал.

       Правили су култ и око Ђиласа: успешан менаџер, чудо невиђено, све најбоље... Али, сада након што је постао председник ДС, видело се да је потпуно недорастао свему томе. Кад је реч о ДСС, не видим да постоји култ Војислава Коштунице, а то што је он за ДСС незаменљив - то је проблем ДСС.  

       Око Вучића се прави култ највише због борбе против корупције. Његова популарност је највише психолошка - али је у овом треутку то и најважније!

       Цела борба против корупције ће бити безвредна ако се не заврши како треба - треба да се води неселективно, а сада се води селективно и не води се по закону, већ медији прозивају имена.

       Врло сам скептичан да ће бити како треба. Шта је са оптужницом против Дулића - ништа! Ухваћен је Драгин, „ситна риба“ у ДС - а шта је са Ђиласом? Зашто Вучић чува Ђиласа? Зашто га не скида из Града Београда - види се сад ко је Ђилас? Шта је са Беком и осталима?

       Борба против корупције мора да даје резутате: ко је украо новац - мора да га врати, а процеси - да се доврше. Процес против Мишковића мора да добије епилог - да се прибаве квалитетни докази који ће довести до осуде.

       Ту култ није потребан.

       Међутим, сам Вучић жели култ личности: почео је да носи наочаре (године га оправдавају), изгледа озбиљније, али изгледа као пуританац, онако сав упреподобљен, склопљених руку, сав уозбиљен, а сви знају да Вучић није пуританац, него се бави политиком, да је био у СРС, да је изговарао све што је изговарао и урадио све што је урадио до 2008. Године.

       Све је то тај исти Вучић!   

Зоран ЛУЧИЋ, извршни директор ЦеСида Од Вучића се не може направити „култ личности“

       НЕ МОЖЕ се у данашњој Србији направити култ личности!

       Култ личности може да се направи од човека какав је био Стаљин! А од човека као што је Вучић - не може се направити култ личности.

       И неће ни бити направљен! Будите без бриге!

Жарко ТРЕБЈЕШАНИН, психолог Вучић има готово апсолутну моћ, неки га већ зову „господар Вучић“

       КУЛТ личности се јавља у различитим временима, али чешће у време кризе. Како расте криза тако расту и вера и нада у спасење, у то да ће доћи неки јунак-спасилац.

       У кризним временима се активира архетип спасиоца што ствара услове да се нека историјска личност претвори у полубожанство. То је тајна настанка култа личности.

       Вучића већ зову „господар Вучић“. Некада иронично, а некада је то асоцијација на онога ранијег господара.

       У сваком случају, он има огромну моћ, а људи воле - готово обожавају - некога ко има моћ. Његова моћ је готово апсолутна: руководи свим тајним и безбедносним службама, војском и практично је једини који може да води Владу јер иза себе има највећу странку. И, наравно, има највећи рејтинг.

       Много тога се стекло да може да почне да лагано гради култ личности.

Чедомир АНТИЋ, историчар, председник Напредног клуба Највећи проблем је што је Србија монархијска квазирепублика

       КУЛТ личности је везан за тоталитарне поретке у свету током 20. века, пре свега за режиме од Стаљина до Џонг Уна.

       Култ личности подразмева неку врсту монархијске ауторитарне републике која подразумева да једна личност симболизује целокупну нацију и чак читав политички систем. Мислим да у Србији тако нешто не постоји од времена Јосипа Броза.

       Међутим, постоји потреба једног дела бирача и политичких елита да пронађу појединца који оличава државу и то говори у прилог тези да је Србија остала монархијска држава. Нажалост, није републиканска монархија као што је била у време Петра Првог Карађорђевића, него монархијска квазирепублика, која подсећа на ону каква је била у време Јосипа Броза.

       Он је био класичан монарх, изабран доживотно, неприкосновен, а култ његове личности је био заштићен законом.

       Сада имамо око милион грађана који поистовећују шефа режима са државом и то политичке елите лепо користе, јер и позиција и опозиција има користи од таквог појединца. Такви су били Милошевић, Коштуница иТадић, а сада и Вучић.

       Требало је да буде Николић, али је стицајем околности то постао Вучић.

       Јако је лоше што такви појединци, којима део народа и политичка елита придају нека посебна својства и дају им већи ауторитет него што им то дају њихове функције, по правилу тај свој ауторитет црпе из установа које су разграђане.

       Држава је од 1996-1997. ушла у кризу, Милошевић је фалсификовао изборе, његове присталице су говориле да би Милошевић решио проблем да је са њим био упознат, тако да су установе испале криве због фалсификовања, а Милошевић је лекс специјалисом решио ствар.

       Нешто слично имамо и сада. Уместо да изгради установе које ће искоренити корупцију, ми имамо човека који је спиритус мовенс свега што се дешава, а онда он најављује ко ће бити ухапшен и шта ће се дешавати сутра и прексутра.

       То је, наравно, последица политичке елите која је настала у реалсоцијализму, која има лоше намере према држави, која није демократска, али је ослоњена на милион грађана. Једино добро што могу да кажем о таквим грађанима јесте да су редовно на бирачким местима. Иначе, немају везу са тим како изгледа модерна држава и пре би хтели да живе у калифату који решава све проблеме, него у модерној европској држави.     

Оливера КОВАЧЕВИЋ, коменататор и водитељ РТС Нема култа, Вучићев лик и дело обожавају само напредњаци

       НЕ ПРИМЕЋУЈЕМ да у Србији - осим његових страначких колега које га поштују и истичу - постоје снаге које обожавају лик и дело Алекандра Вучића.

       Не видим стварање култа личности, али се у сваком периоду Србије дешавало да су неке личности биле популарније од осталих - тако је било и у време Слободана Милошевића и са Војиславом Коштуницом. И са Ђинђићем после његове смрти. Али, то се мери популарношћу неке особе или њеним препознатим лидерским способностима.

       Вучић је у овом периоду популаран због једне акције погођене у центар.

       Грађани Србије желе правду и да виде кривце у затвору. Те две ствари су се у једном тренутку поклопиле. Али, осим почетних хапшења и најава даље борбе против корупције видимо - све мање је реалне борбе, све мање резултата најављених великих акција. Ипак, треба дати времена тим напорима.

       А што се култа личности тиче - ја га заиста не примећујем. 

       Диана Милошевић