Као грађани, саслушани Лабус, Ђелић, Влаховић и Колесар - Ђунић следећи
ПОЛИЦИЈА И ТУЖИЛАШТВО ЗА ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ ИСПИТУЈУ ПРОДАЈУ СМЕДЕРЕВСКЕ ЖЕЛЕЗАРЕ
* Лист „Питсбург пост - газете“ објавио је 2004. године податак да је „Сартид“ купљен за 33 милиона долара, од којих 23 милиона у готовини, шест милиона за трансакције - провизије и четири милиона за збрињавање незапослених. Полиција и Тужилаштво за организовани криминал истражују ко је узео тих шест милиона провизије
* „Сартид“ је продат непосредном погодбом за 23 милиона евра „Ју-Ес стилу“, док су дугови који су се процењивали на 1,7 милијарди долара (по оцени Савета за борбу против корупције) пренети на државу. Ова америчка компанија је на тај начин добила комплетну нову и стару железару са 300 хектара земље, три ливнице, фабрику белих лимова у Шапцу (инвестиција вредна 150 милиона долара), смедеревску луку од регионалног значаја, слободну царинску зону у Смедереву, површине од 21 хектар, фабрику креча у Кучеву, као и низ других некретнина
МИРОЉУБ Лабус, Александар Влаховић, Божидар Ђелић и Немања Колесар били су због продаје „Сартида“ на информативном разговору у полицији, у својству грађана. До сада је укупно саслушано више од 20 особа. У јануару, како сазнајемо, биће испитан и бизнисмен Данко Ђунић, а у свим овим испитивањима учествују и заменици тужиоца за организовани криминал.
Лабус је у време продаје смедеревске железаре био потпредседник у Савезној влади и министар за економске односе са иностранством, Влаховић је био министар привреде и приватизације, Ђелић је био министар финансија, а Колесар је био шеф радне групе задужене за приватизацију „Сартида“ и шеф кабинета тадашњег премијера Зорана Ђинђића. Ђунић је као власник Економског института радио процену ове компаније.
„Сартид“ је продат непосредном погодбом за 23 милиона евра „Ју-Ес стилу“, док су дугови који су се процењивали на 1,7 милијарди долара (по оцени Савета за борбу против корупције) пренети на државу. Ова америчка компанија је на тај начин добила комплетну нову и стару железару са 300 хектара земље, три ливнице, фабрику белих лимова у Шапцу (инвестиција вредна 150 милиона долара), смедеревску луку од регионалног значаја, слободну царинску зону у Смедереву, површине од 21 хектар, фабрику креча у Кучеву, као и низ других некретнина.
ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛО ШЕСТ МИЛИОНА
У овом тренутку истражне органе највише мучи чињеница где се изгубило шест милиона долара од Америке до Србије. Лист „Питсбург пост - газете“ објавио је 2004. године податак да је „Сартид“ купљен за 33 милиона долара, од којих 23 милиона у готовини, шест милиона за трансакције - провизије и четири милиона за збрињавање незапослених. Полиција и Тужилаштво за организовани криминал истражују ко је узео тих шест милиона провизије.
Све је почело 8. марта 2002. године, потписивањем писма о намерама о стратешком партнерству, које су потписали тадашњи директор „Сартида“ Живомир Новаковић, председник „Ју-Ес стила Кошице“ Џон Гудиш и у то време министар за приватизацију Александар Влаховић.
Овим потписом словачка компанија је стекла ексклузивно право да пет година управља производњом „Сартида“ и да убира добит, а да притом не сноси никакву одговорност за евентуално лоше пословање. Такође, ова компанија добила је право и да, у случају продаје „Сартида“ неком другом, још седам година управља железаром.
Досадашња истрага у овом случају дошла је до сазнања да је увођење „Сартида“ у стечај било намерно и да је циљ био да се смањи куповна цена. Председник „Ју-Ес стила Кошице“ Џон Гудиш објашњавао је да у „Сартиду“ нема производње, да има вишка запослених, да је за исти производни капацитет у Америци довољно 2.000 радника, док је у „Сартиду“ било 10.000 запослених, не помињући притом да радник у Америци кошта ову фирму 16,98 долара на сат, док је сатница радника „Сартида“ само 0,30 долара.
Убрзо се „Сартид“, 2003. године, и то за 23 милиона евра, обрео у рукама „Ју-Ес стила“.
Аустријски концерн „Фест Алпине“ је крајем деведесетих проценио вредност „Сартида“ на 430 милиона долара и био заинтересован да купи смедеревску железару.
Пошто је, ипак, процењено да је ова цена превисока, ангажоване су две ревизорске куће - Економски институт из Београда, у власништву Данка Ђунића, и српски „Делоит и Туш“. Економски институт је проценио вредност капитала матичног предузећа „Сартид“ АД на 57,6 милиона долара, без зависних компанија „Бели лимови“ и „Лука Смедерево“.
(Извор: Вечерње новости)
