Плаши ли вас амбиција Турске да поново повеже Сарајево са Дамаском?

КО ТРЕБА ДА ВИШЕ ЗАЗИРЕ - СРБИЈА ИЛИ РЕПУБЛИКА СРПСКА?

Ахмет Давутоглу

        ТУРСКА последњих година све чинида се врати у велику светску политику. Макар као озбиљна регионална сила. При том уопте не крије да бивше границе Отоманског царства сматра неком врстом свог унутрашњег дворишта.

       Њен премијер је, не тако давно, рекао да му је рахметли Алија Изетбеговић Босну „оставио у аманет“.

       Шеф њене дипломатије Ахмет Давутоглу већ је стигао да изговори и да ће његова земља поново повезати Сарајево са Дамаском. Наводно без ратова и освајања.

       Плаше ли вас такве амбиције Турске која се окреће неосманизму и враћа империјалној политици својих султана?

       Како ће данашња Анкара повезивати Сарајево и Дамаск?

       Ко треба да више зазире - Србија или Република Српска?

Ненад КЕЦМАНОВИЋ, политиколог и социолог, политички аналитичар Мораће да пита Радмановића и Човића да ли су ради спајању Сарајева са Дамаском

• Давутоглу износи невероватну тврдњу да циљ Турске никада кроз историју нису биле туђе територије. Зашто су онда османски султани освајали и под вековном окупацијом држали, поред осталих, и балканске земље и по њима инсталирали своје пашалуке. Због спорта и разоноде? Усавршавања борилачких вештина? Ширења идеја грађанске револуције, или демократије и људских права?     

       ТАКО кратка изјава турског министра иностраних послова Ахмета Давутоглуа, а у њој толико спорних теза!

       Давутоглу тврди да се Турцима приговара неосманизам, а нико не каже за ЕУ да је ново Римско царство. Аналогија је духовита али, ако ништа друго, пред вратима Брисела чекају Србија, Црна Гора, Македонија, БиХ, Албанија, па и сама Турска и то већ 30 година, а не знам да се неко пријаво на шалтер у Истанбулу за пријем у обновљено Османско царство, нити су познати услови и процедуре за придружење. Напротив, агресивна турска дипломатија препоручује се на све стране да посредује, помирује и уредује у Београду, Новом Пазару, Сарајеву, Скопљу, Приштини и то без конкретних резултата.

       Давутоглу тврди да Јемен и Скопље имају много сличности јер су пре 110 година били делови једне државе - Отоманске империје. Могло би се исто тако рећи да су Нови Зеланд и Њу Делхи у још свежијој прошлости били део исте Британске империје, па и да их и данас повезује Комонвелт, али би било смешно рећи да Абориџине и Индијце било шта друго чини сродним или сличним.

       Давутоглу износи невероватну тврдњу да циљ Турске никада кроз историју нису биле туђе територије. Зашто су онда османски султани освајали и под вековном окупацијом држали, поред осталих, и балканске земље и по њима инсталирали своје пашалуке. Због спорта и разоноде? Усавршавања борилачких вештина? Ширења идеја грађанске револуције, или демократије и људских права?

       Давутоглу каже да ће Турска опет спојити Сарајево са Дамаском и то без непоштовања било кога. Напротив, досадашње дипломатско мисионарење Гула, Ердогана, а понајечешће самог Давутоглуа по БиХ, сводило се искључиво на контакте са Силајџићем, Изетбеговићем, Тихићем па и Лагумџијом, што се једино може протумачити као гест изразитог непоштовања према представницима српског и хрватског народа.

       Сарајево јесте већ увелико постало „муслимански град“, али је још увек и главни град БиХ, па би пре него што га поново споји са Дамаском, Даватуглу ваљда требало да упита Радмановића и Човића да ли су ради таквом братству и јединству са Сиријцима. Данас их једино може повезати искуство једног минулог грађанског рата и једног који је још у току.  

Дарко ТАНАСКОВИЋ, бивши амбасадор у Анкари Неоосманистичка идеологија је као Мусолинијев план обнове Римског царства

• О неоосманистичком схватању прекограничног суседства говори реторичка фигура коју је лансирао бивши министар иностраних послова Турске Хикмет Четин - да су Југославија и Турска суседне земље, иако немају заједничку границу - а сада се њоме радо служи, говорећи о Србији, председник Абдулах Гул (који је умеренији од Давутоглуа и Ердогана)

       ДАВУТОГЛУ је главни теоретичар, идеолог, планер и протагониста неоосманистичке политике на актуелној међународној сцени. Визију спајања градова и територија које су некад припадале Османском царству изнео је говорећи полазницима партијске школе своје АК партије, што значи да се неоосманистичкој индоктринацији чланства поклања несмањена пажња.

       Ван Турске, високи турски званичници у последње време ређе иступају с оваквим геополитичким фатаморганама, јер имају озбиљних тњшкоћа у свођењу проблема са суседима на нулу, првенствено на Блиском истоку. Али, нема сумње да од својих стратегијских пројекција не одступају. 

       О томе сведочи и Давутоглуова упорност у цртању неких будућих утопијских мапа обновљеног османског геокултурног простора, „без рата, без иједног непријатеља, без непоштовања било кога“. Није јасно како то замишља, јер готово све постојеће границе успостављене су ратовима и Давутоглу је тога свестан.

       Изјавио је недавно и да Турска поштује границе свих држава, „али када је реч о културним границама, оне неће постојати и не признајемо Сајкс-Пикотов споразум. Зидове подигнуте између нас и Блиског истока, нас и Балкана подигнуте балканским ратовима, Кавказа и нас настале Првим светским ратом, ратом из 1893. године и ранијим ратовима, не признајемо“.

       О неоосманистичком схватању тог прекограничног суседства говори реторичка фигура коју је лансирао бивши министар иностраних послова Турске Хикмет Четин - да су Југославија и Турска суседне земље, иако немају заједничку границу - а сада се њоме радо служи, говорећи о Србији, председник Абдулах Гул (који је умеренији од Давутоглуа и Ердогана).

       Фасцинатно је безочно неприхватање квалификовања њихове политике као неоосманистичке: Давутоглу потеже потпуно непримерено поређење с уједињавањем Европе, „чије актере нико не назива неоримљанима“! Ако је већ реч о Европи и Римљанима, онда би се савремена неоосманистичка идеологија пре могла упоредити с Мусолинијевим плановима обнове Римског царства. Срећом, времена су се променила.

       Балкан је један од регионалних приоритета Турске спољне политике. Жели да постане регионални предводник у свим друштвеним, привредним и политичким областима. Декларативно се залажући за брзу евроинтеграцију као заједнички циљ, покушава да афирмише алтернативни модел регионалне интеграције у којој би она била стожерни чинилац. Као таква, рачуна на будуће привилеговано партнерство с ЕУ, што јој се из Берлина и Париза већ одавно ставља у изглед.

       Да би се Србија и Република Српска адекватно поставиле према регионалним амбицијама Турске, потребно је у стратешкој димензији политике остварити координисано деловање на нивоу укупног српског националног корпуса.

Милош ШОЛАЈА, политколог, директор бањалучког Центра за међународне односе Не верујемо да ће Турска посегнути за оружјем

• Код нас та политика нема никакав одјек и није озбиљно прихваћена, јер како ће се нека политика водити зависи од договора три народа у БиХ. Зато не може да произведе веће дејство сем упозорења да Турска има такве намере

       ТАКВЕ изјаве су постале прилично уобичајене за њега, његовог премијера и председника и део су концепције стратешке дубине коју је Давутоглу дефинисао као спољнополитичку доктрину Турске.

       У Републици Српској те изјаве нису баш добро прихваћене. Иако не сматрамо да ће узети оружје да то оствари, Турска очигледно има циљеве који указују да нису само околни региони у сфери њеног интереса, већ посебно део који је копнена веза Европе и Турске.

       Давутоглу је ту изјаву упутио онима који желе да је чују, а то су, пре свега, Бошњаци на Балкану и муслимански народи на Косову и Метохији, у Рашкој, Македонији и Албанији, као вид охрабрења да се окрену Турској и да се поуздају у њену политику. Ни то није ништа ново.

       Код нас та политика нема никакав одјек и није озбиљно прихваћена, јер како ће се нека политика водити зависи од договора три народа у БиХ. Зато не може да произведе веће дејство сем упозорења да Турска има такве намере.

Срђа ТРИФКОВИЋ, историчар, публициста и политичар Најгоре је што Турска има свесрдну подршку свих режима у Србији

• Турска је на овим теренима присутна не само с опасним апетитима, већ и конзистентном опредељеношћу ко су њени пријатељи, а ко то нису. Није се десила ни једна ситуација, од почетка конфликта у Босни 1991/92, а да Турска није подржала муслиманску страну. Исто важи и за КиМ и Македонију где је увек на страни Албанаца

       ИЗГЛЕДА да је Давутоглу постао скромнији у својим аспирација, јер када је 2009. постао министар спољних послова, рекао је да Турска има дужност према свим народима на територијама које је некада заузимала Отоманска империја, а она се није простирала само од Сарајева до Дамаска,него и од Будима до Адена и од Рабата до Кандахара.

       Прошлог јула је турски премијер изјавио да му је Изетбеговић на самрти завештао Босну као вакуф, верско имање, и да му је рекао да је Босна последње што је остало од Отоманске царевине на европском тлу.

       Ако сам премијер тако говори, онда не чуди што овако наступа његов министар који је творац политике неоосманизма и стратегије продора ка Кавказу и Централној Азији - под фирмом туркизма (односно етнојезичке сродности), продора ка Балкану - са ослонцем на исламске заједнице, а пре свега Албанце и Бошњаке под фирмом верске и неоимперијално носталгичне присутности, а и продора ка арапском свету - под изразито исламским предзнаком, што је дошло до изражаја још са тзв. флотилом за Газу, пролећа 2010).

       Та три елемента су међусобно допуњавајућа и преплетена и туска спољна политика их спроводи са великом доследношћу. Највише запрепашћује што то ради уз свесрдну подршку власти у Србији. И прошлог режима и његових садашњих наследника!

       Турска је на овим теренима присутна не само с опасним апетитима, већ и конзистентном опредељеношћу ко су њени пријатељи, а ко то нису. Није се десила ни једна ситуација, од почетка конфликта у Босни 1991/92, а да Турска није подржала муслиманску страну, почев од изјаве Изетбеговића да би жртвовао мир за независну БиХ, али да не би жртвовао независност за мир, до најскоријих препуцавања у Федерацији, где је увек уз бошњачку страну.

       Исто важи и за КиМ и Македонију где је увек на страни Албанаца.

Милош КОВИЋ, историчар, доцент Филозофског факултета у Београду То је политика угрожавања територија суседних земаља

• Давутоглуов наступ је доказа да Анкара напушта наслеђе Кемала Ататурка и да се рађа неоосманистичка Турска. Али, право је питање: да ли Турска има ресурсе за тако грандиозну политику? Њени ресурси јесу озбиљни, она је озбиљна регионална сила, али нисам уверен да њене снаге могу да испрате њене амбиције

        ОВО је још један сигнал да Турска напушта идентитет и политику коју је усвојила за време Кемала Ататурка и да се рађа неоосманистичка Турска.

       Национална Ататуркова Турска заиста није претендовала на туђе територије, иако је имала територијалне спорове са суседима, али ово што се појављује је обнова традиционалне империјалне политике Отоманског царства.

       То је политика угрожавања територија суседних земаља.

       Право је питање: да ли Турска има ресурсе за тако грандиозну политику? Њени ресурси су озбиљни, она је озбиљна регионална сила, али нисам уверен да њене снаге могу да испрате њене амбиције.

       С обзиром на место где је то речено, може бити да је упућено турском јавном мњењу.

       То је један од начина како се садашња турска влада позиционира у унутрашњој политици. Али, такве изјаве не могу да допринесу сарадњи у региону.

       Замислите како би био оцењен српски политичар који би дао такву изјаву!

       Диана Милошевић