Уводе ли се Олбрајт и Ахтисари у игру због преговора о признању „Republika e Kosovës“?

ЈЕ ЛИ ТО РАЗЛОГ ШТО ВУЧИЋ НАЈАВЉУЈЕ АНГАЖОВАЊЕ СТРАНИХ „ТЕШКАША“ И НА СТРАНИ СРБИЈЕ?

Хашим Тачи и Медлин Олбрајт

• Душан ПРОРОКОВИЋ: Они сањају Велику Албанију, али ако крену у то - биће великих последица по њих саме. То знају и многи у Тирани, па претпостављам да сада плаше Београд. То је штап: или признајте Косово или ћете добити Велику Албанију. Шаргарепа је: хајде да мењамо север Косова за југ централне Србије
• Леон КОЈЕН: Идеја велике Албаније - сасвим очигледно - може се остварити само насиљем, а не за преговарачким столом. Зато мени албанске приче о појачаном ангажовању Олбрајтове, Ахтисарија и сличних личности у њихову корист, не личе на кораке у правцу стварања преговарачког тима. Оне су пре припрема за интензивно лобирање које би, пре него што до њега дође или накнадно, имало да оправдава и објашњава албанско насиље усмерено на отимање територије
• Борко СТЕФАНОВИЋ: Неће њих двоје ништа изменити. То је више албански политички трик. Друга је ствар ако би се правила нека међународна конференција, па да се доносе одлуке на врху, међу сувереним државама, о промени граница на Балкану. То онда може имати тај облик. Али, за то је потребно да пре свега пристану САД, Брисел и Москва. У случају стварања велике Албаније, јасно вам је да ни једна друга граница на Балкану не може остати иста

        ЗА ОБИЧАН свет, одједном, неочекивано и изненађујуће: објављено је да ће шиптарско-приштински преговарачки тим појачати „тешкаши“ војне и политичке агресије на Србију и отимања Косова и Метохије - Медлин Олбрајт и Марти Ахтисари.

        Ако су Хашим Тачи и остали амерички пиони у Приштини могли да преговарају „самостално“ са Ивицом Дачићем и Александром Вучићем - само на бази добијаних инструкција и после „тренинга“ у амбасади САД - шта ће у свему сада Олбрајт и Ахтисари?

        Не треба ли њихов улазак у бриселски ринг схватити као улазак отимања КиМ у терминалну фазу?

        Другим речима: спремају ли Брисел, Берлин, Лондон и Вашингтон „преговоре“ о признању „Republika e Kosovës“ од стране Србије?

        Је ли управо то разлог што је Вучић већ изговорио да ће и Београд на својој страни ангажовати ништа мање позната имена из света?

Право питање није ко ће кога ангажовати, већ - да ли ће Вучић попустити

Душан ПРОРОКОВИЋ, Центар за стратешке алтернативе

 

• Најаве о укључивању Ахтисарија и Олбрајтове, Албанцима више значе психолошки. Шта ће им помоћи Ахтисари? У чему? Па на њиховој страни су ЕУ и NATO и то као није довољно!?

 

        НЕМА нових преговора, већ нове теме у постојећим. Та нова тема је признавање лажне државе Косово. Албанци више неће ни о чему другом да разговарају.

        Велику Албанију они сањају, али ако крену у то - биће великих последица по њих саме. То знају и многи у Тирани, па претпостављам да њоме сада плаше Београд.

        То је штап: или признајте Косово или ћете добити Велику Албанију.

        Шаргарепа је: хајде да мењамо север Косова за југ централне Србије.

        Показало се да преговори нису технички. Зато наша власт делује смушено. Њена косовска политика је пропала.

        Најаве о укључивању Ахтисарија и Олбрајтове, Албанцима више значе психолошки. Шта ће им помоћи Ахтисари? У чему? Па на њиховој страни су ЕУ и NATO и то као није довољно!?

        Питање је да ли ће Вучић попустити и тако ставити тачку на цео процес, а не ко ће кога ангажовати.

У тој функцији је и изненадна појава Вилијама Вокера у Приштини

Леон КОЈЕН, професор филозофије и књижевности, члан српског преговарачког тима у Бечу и некадашњи саветник председника Србије Бориса Тадића

 

• Све садашње албанске акције пре свега су усмерене на то да оживе идеју велике Албаније и да је из сфере жеља преведу у област достижних циљева

        МЕНИ албанске акције, очигледно усаглашене у Албанији, на Косову и у Македонији, не личе много на припреме за преговоре.

        Ако је судити по бечким, па чак и бриселским преговорима, њихов циљ би за косовске Албанце, пре свега био признање независности Косова од стране Србије, чиме би био отворен пут за пријем Косова у УН и остале међународне организације.

        Насупрот томе, све садашње албанске акције пре свега су усмерене на то да оживе идеју велике Албаније и да је из сфере жеља преведу у област достижних циљева. То је тачно чак и у Македонији, где би се непосредни циљеви албанских странака много лакше остварили да нису јавно дефинисани у Тирани, под Раминим покровитељством.

        Идеја велике Албаније - сасвим очигледно - може се остварити само насиљем, а не за преговарачким столом. Зато мени албанске приче о појачаном ангажовању Олбрајтове, Ахтисарија и сличних личности у њихову корист, не личе на кораке у правцу стварања преговарачког тима.

        Оне су пре припрема за интензивно лобирање које би, пре него што до њега дође или накнадно, имало да оправдава и објашњава албанско насиље усмерено на отимање територије.

        Изненадна појава Вилијама Вокера у Приштини, можда се најлакше да разумети на овај начин.

        Шта је премијер мислио под оним да ћемо и ми да ангажујемо људе - то не умем да кажем.

Неће се „велика Албанија“ правити ни ратом ни преко међународне конференције о границама

Борко СТЕФАНОВИЋ, председник странке Левица Србије, некадашњи шеф српског преговарачког тима

 

• Имамо најаву да ће се о Вилијаму Вокеру, великој Албанији и Косову говорити у СБ УН. Међутим, повратак теме Косова у УН је могућ само консензусом у Савету безбедности УН, то је услов да се стави на дневни ред нека нова резолуција или, пошто не може другачије, да се одреди нов формат преговора. И кад чујем о повратку Косова у СБ најежим се јер знам да, иако би Русија и Кина то подржале, Британија, Француска и САД не би. За тако нешто је потребан договор великих сила, а то је доста далеко

 

        ПОД један: овај формат преговора не дозвољава конференцијски тип одлучивања. А ваша питања наговештавају да би се направила нека велика међународна конференција која би расправљала о променама граница на Балкану.

        То је један од начина да се створи велика Албанија. Други је - ратом.

        Ни један ни други није реалан.

        Друга ствар је што и приштински и наш тим могу да укључе у свој састав кога год хоће. То не значи много у садржинском смислу, него је више пиар и промоција неких људи. Вероватно и враћање неких услуга, лукративних уговора које су раније добили за различите услуге на стварању независности.

        Под три: имамо најаву да ће се о Вокеру, великој Албанији и Косову говорити у СБ УН. Међутим, повратак Косова у УН је могућ само консензусом у Савету безбедности УН да се стави на дневни ред нека нова резолуција или, пошто не може другачије, да се одреди нов формат преговора.

Марти Ахтисари и Хашим Тачи

        Као што знате, СБ УН не може да направи дневни ред јер једни друге блокирају. И кад чујем о повратку Косова у СБ најежим се јер знам да, иако би Русија и Кина то подржале, Британија, Француска и САД не би.

        За тако нешто је потребан договор великих сила, а то је доста далеко.

        Чему онда укључивање ових озлоглашених имена?

        Прво треба видети да ли ће и у којој форми они да се појаве у Бриселу, а мислим да је то маркетиншки трик албанске стране која кроз овакве изјаве промовише идеју велике Албаније.

        Албанци су се повукли из бриселских преговора због Харадинаја, и сад треба да донесу одлуку да поново учествују. Мало ми делује нереално да би наспрам Марка Ђурића, у неком наставку преговора, седели Ахтисари и Олбрајтова који имају преко 80 година. И ако то ураде - то ништа не значи за садржину, јер: тешко да ће доћи до било каквог договора.

        Е, сад, ако они мисле да се прави нека међународна конференција, да се доносе одлуке на врху, међу сувереним државама, о промени граница на Балкану, то је онда сасвим друга прича. То онда може имати тај облик. Али, за то је потребно да пре свега пристану САД, Брисел и Москва. У случају стварања велике Албаније, јасно вам је да ни једна друга граница на Балкану не може остати иста. То је потпуно јасна ствар.

        Диана Милошевић