Вадио се да говори у лично име и да је на годишњем одмору

ДВЕРИ РАСКРИНКАЛЕ ГМО ЛОБИСТЕ - ЗАХАРИЈА ТРНАВЧЕВИЋА

И РАДОМИРА СТОЈШИНА ИЗ МОНСАНТА

• Проф. др Миладин Шеварлић серијом кратких питања натерао др Стојшина да на свако одговори са „нисам стручан за то“, „не разумем се у цене“, а питао га је, између осталог, зашто је 8 чланица ЕУ забранило увоз и промет ГМО, колико кошта кукуруз са 4 генетичке модификације, колико ће коштати и колику штету ће Србија имати ако дозволи увоз ГМО?
• Врхунац збуњености др Стојшина настао кад је морао да одговори на питања Мирослава Живковића, представника покрета Двери: колико ГМО је патентирао Монсанто и да ли су вршена дугорочна истраживања на свима њима? Уколико јесу, зашто подаци нису јавно доступни?

         ПОКРЕТ „Богата Србија“ организовао је у четвртак, 1. августа 2013. конференцију за медије на којој су се обратили Захарије Трнавчевић, председник овог покрета, народни посланик на листи ЛДП-а и др Радомир Стојшин, агроинжењер запослен у Монсанту (који је све време истицао да говори у лично име и да је на годишњем одмору).

         Како је Трнавчевић нагласио, одабир госта није био нимало случајан: „Желели смо да излагањем др Радомира Стојшина људи сазнају да нема разлога за страх и забринутост, да ГМО није нова опасност за Србију, како то поједине политичке опције говоре“. Међутим, поставља се питање, зашто су онда двојица полицајаца све време дежурала испред седишта „Богате Србије“ у улици Ђуре Јакшића? Кога су чували, и од кога?

         Представници Двери свакако нису били добродошли на овој конференцији, али су успели да уђу. На самој конференији били су присутни и: проф. др Миладин Шеварлић, Биљана Ђоровић, новинар, као и један члан редакције познатог портала Зелене новине.

         После кратког излагања др Стојшина, који је говорио о томе како су настајале најпознатије Монсантове генетички модификоване врсте соје и кукуруза (попут познатог НК603) уследила су питања која су пореметила читав концепт ове конференције за медије.

         Први је питање поставио Данило Тврдишић, истакавши да су десетине и десетине општина и градова у Србији прогласиле своје територије нетолерантним на ГМО, и указао на застрашујуће резултате истраживања проф. др Жила Ерика Сералинија и Алексеја Сурова, која недвосмислено показују да је ГМО врло опасан по здравље људи.

         Радомир Стојшин (Монсанто) је одговорио да Сералинијево истраживање није прочитао у целости већ само из медија, да сматра да је истраживање неозбиљно, непоновљиво и да се нико не позива на њега, по ко зна који пут нагласивши да „говори у своје име јер је на годишњем одмору“. Као једну од главних предности ГМО производа навео је њихову отпорност на инсекте и додао да његов син Растко већ 17 година једе ГМО храну „и ништа му не фали“. О истраживању професора Алексеја Сурова није рекао ни реч.

         Биљана Ђоровић је затим изнела врло битне податке који показују изузетну утемељеност истраживања професора Сералинија, истакавши да др Стојшин није дао нити један аргумент који би то истраживање оповргао, поставивши му питање да ли има научне савести да тако тврди и да ли је радио било каква тестирања на токсичност.

         Стојшин опет није имао одговор: навео је да истраживања није радио, да је савест научника широк појам и да је он „селекционар биљака и то је и остао“.

         У дискусију, која је сасвим збунила Захарија Трнавчевића (постао је видно изнервиран и, правдајући се саркастичношћу, све противнике ГМО назвао будалама) укључио се и проф. др Миладин Шеварлић, који је серијом кратких питања натерао др Стојшина да на свако одговори са „нисам стручан за то“, „не разумем се у цене“, пошто га је проф. др Шеварлић, између осталог питао и зашто је 8 чланица ЕУ забранило увоз и промет ГМО, колико кошта кукуруз са 4 генетичке модификације, колико ће коштати и колику штету ће Србија имати ако дозволи увоз ГМО.

         Врхунац збуњености др Стојшина настао је кад је морао да одговори на питања Мирослава Живковића, другог представника покрета Двери. Наиме, Живковић га је питао колико ГМО је патентирао Монсанто и да ли су вршена дугорочна истраживања на свима њима? Уколико јесу, зашто подаци нису јавно доступни?

         Др Стојшин је, говорећи о 30 до 40 ГМО, навео да дугорочна истраживања јесу вршена, да није тачно да трају до 90 дана, али се збунио кад је требало да каже зашто подаци нису доступни, понудивши да „остане у контакту“ са представником Двери.

         Кад је ова напета дискусија стигла до тачке у којој је недвосмислено требало рећи да ли је ГМО здрав или не, др Стојшин је, између осталог, рекао: „Ја лично ничим нећу потврдити да је то здраво.“ (Непотребно је нагласити да је поново напоменуо да говори у лично име и да је на одмору), на шта га је колега из „Зелених новина“ питао да ли онда говори као туриста?

           Видно изнервирани Захарије Трнавчевић дозволио је још неколико новинарских питања (на пример:  Да ли је тачно да се Монсанто повлачи из Европе и како др Стојшин може да тврди да је научна заједница САД недвосмислено за ГМО, кад се еколози, молекуларни биолози, еволуционисти и други научници не слажу са овим концептом?) пре него што је конференцију затворио нагласиши поново да „Богата Србија“ није ни за ни против ГМО, већ жели да се дискусија спусти на „озбиљнији ниво“ - у шта се основано може сумњати, с обзиром на чињеницу да ни он ни др Стојшин нису одговорили нити на једно питање које им је постављено.

         Данило Тврдишић је на крају позвао телевизије и новинаре да се организује јавни округли сто, где би били присутни проф. Сералини, проф. Шеварлић, Двери и други противници ГМО хране, као и представници Монсанта и других биотехнолошких компанија.

         Трнавчевићу ни то није било по вољи.