Верујете ли Дачићу да Русија не жели Србију у Евроазијској унији?

ВЛАДИН ВОДЕЋИ ДВОЈАЦ СВЕ ЧЕШЋЕ „НАМИГУЈЕ” МОСКВИ ШТО ЗЕМЉУ ВИШЕ ВЕЖЕ ЗА ЕУ И НАТО

         ВЛАДИН водећи двојац – Ивица Дачић и Александар Вучић – све чешће „намигује” Русији и Москви што своју земљу више веже за ЕУ  и НАТО.

         Више нисмо сведоци само њиховог настојања да се изабрани курс оправдава (као што је то Борис Тадић чинио) тврдњама да званична Москва нема ништа против уласка Србије у ЕУ, или да је Србија у ЕУ чак добробит и за саму Русију (сетите се мантре Томислава Николића о „мосту”).

         Премијер Дачић је отишао тако далеко да је (у интервјуу Пинку) директно устврдио да му је Владимир Путин наводно рекао да Србију не види у Евроазијској унији. А индиректно: да би се он и Вучић – само да је руски лидер рекао обрнуто – одмах одрекли изнуђеног курса према ЕУ и заокренули према Путиновој „источној ЕУ”.  

         Верујете ли да је Путин могао изговорити ово што му Дачић приписује?

         Верујете ли Дачићу да Русија не жели Србију у Евроазијској унији?

         Ако Путин није рекао да неће Србију у Евроазијској унији коју формирају Русија, Белорусија и Казахстан, због чега му премијер то приписује?

         Шта тиме прикрива и покушава да оправда и представи у лажним бојама?

         Због чега Русији – ако већ са Београдом има споразум о слободној трговини, потписан још у Јељциново време – не би одговарала Србија у Евроазијској унији?

 

____________________________________________________________________________________________________

        

          Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар спољних послова СРЈ

 

         Не верујем да је такав разговор између

         Дачића и Путина био могућ

 

 

 

 

• Изненађује ме да би Дачић питао Путина о томе, а још више - да би Путин могао тако одрично да одговори. Јер, то је Путинов најомиљенији пројекат и он сигурно жели да му обезбеди што ширу подршку

         ДАЧИЋ је - као политички профил- доста испуњен тежњама ка реторичким ефектима. То су његове помагалице.

         Сећам се да је Дачић казао на РТС да су га Руси питали у Москви: зашто Србија не иде у Евроазију, а да он је казао: „Како ћемо кад нисмо тамо”. Другим речима, да смо окружени земљама ЕУ и да нам  је природан пут да идемо ка Европи, а не ка Евроазији. Тако сам разумео његов иступ на телевизији.

         Његов стил изражавања је пун реченичних обрта, питања са малим замкама. То је једноставно његов – стил...

         ФАКТИ: Зар није то што зовете „реченични обрт” заправо тешка политичка порука? Како може да постоји „стил” кад премијер једне државе званично преноси званичне речи председника друге државе? То може да буде или истина или у најмању руку манипулација, а не ствар „стила”...

         Мало је чудно да је Дачић то рекао за Путина, јер Београд и Србија, како неки из Москве говоре, треба да буду једно од чворишта Евроазијске уније, један од центара тог пројекта.

         Зато ме изненађује да би Дачић питао Путина о томе, а још више - да би Путин могао тако одрично да одговори. Јер, то је Путинов најомиљенији пројекат и он сигурно жели да му обезбеди што ширу подршку, пре свега из земаља из бившег Совјетског Савеза, али и других.

         Зато ми делује чудно и непотребно што је Дачић то тако казао. Нелогично је.

         Не верујем да је такав разговор био могућ. Не одговара реалности.

         Нисмо били сведоци тог разговора, али ми не изгледа вероватно.

 

____________________________________________________________________________________________________

        

         Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ, историчар

 

         Дачић се пред изборе увек удвара

         патриотском бирачком телу

 

 

 

 

• Ова изјава, „пуцајући” на патриотске бираче, свакако треба да покрије нападни европски курс који Дачић спроводи као премијер

         ПРОСТО је невероватно да би се Дачић усудио да каже тако нешто, а да стварно није разговарао са Путином.

         Опет, ако јесте разговарао и тако нешто изнео, онда је за очекивати да видимо деманти - изјаву руске стране. Ако не деманти, онда бар неку реакцију руске амбасаде у Београду. Јер, у питању је ипак исказ премијера једне државе о томе шта је разговарао са председником друге државе.

         Дакле: или се ради о невероватном нивоу Дачићеве дрскости, или се ипак ради о нечему што је тачно - да су они такву врсту разговора имали.

         Када је реч о Дачићевој употреби ових речи, несумњиво је да их је премијер изрекао у маркетиншке сврхе. Намењене су патриотском бирачком телу на које се оријентише пред изборе. Пред изборе даје изразито патриотске изјаве, делује као велики националиста, велики русофил, прича и ради све оно што не прича кад прођу избори.

         Тако да ова изјава, „пуцајући” на патриотске бираче, свакако треба да покрије нападни европски курс који Дачић спроводи као премијер садашње владе.

         Изјава, дакле, несумњиво има маркетиншку улогу, али ако не буде демантија са руске стране, у Дачићевим речима вероватно има и неке истине.

 

____________________________________________________________________________________________________

        

         Живадин ЈОВАНОВИЋ, председник

         Београдског форума за свет равноправних

 

         Дачићева Србија не тражи пријем

         у Евроазијску, већ у Европску унију

 

 

 

         ЗНАМ да Србија није поднела захтев за пријем у Евроазијски савез.

         Према томе, излишно је говорити да ли неко хоће или неће Србију у том савезу.

         Друго што такође знам - односно што не могу да видим - јесте било какав интерес Русије да гура Србију у оне савезе који имају кључну улогу у одузимању Косова и Метохије од Србије.

 

____________________________________________________________________________________________________

        

         Ана ФИЛИМОНОВА, уредник Фонда стратешке културе

 

         Није могуће седети на две столице,

         поготово ако нису у истој соби

 

 

 

 

• Логика политике Брисела према Србији подразумева њено политичко-економско потчињавање (ако не и поробљавање) и остајање на западном курсу. Брисел ће чинити све што од њега зависи да Србију зароби обавезама које ће искључити њено укључивање у евроазијски економски простор и Унију
• А сетимо се, у вези са овим, изјаве Владимира Путина: „Радићемо у свему заједно”. Присетимо се и снажне поруке руског амбасадора  у Београду Александра Чепурина о прикључивању Србије „животној снази Русије”

         ПРВО  треба поставити на место неке појмове.

         Нема сумње да Русија и Србија, уколико постоји воља обе стране, могу развијати пуноправну сарадњу - почев од економске до културне, укључујући и стратешке области. За то нема објективних препрека.

         Руска страна чврсто поздравља све кораке Србије усмерене на зближавање. Сетимо се, у вези са овим, изјаве Владимира Путина: „Радићемо у свему заједно”. Присетимо се и снажне поруке руског амбасадора  у Београду Александра Чепурина о прикључивању Србије „животној снази Русије”.

         Већ је много урађено и много се ради и то не треба потцењивати.

         Русија реализацијом Јужног тока Србију претвара у регионалног „енергетског лидера”. Почела је да укључује и у српски финансијски систем (Сбербанка).Робна размена је на високом нивоу, а расте и промет руске компаније Лукоил.

         Србија је од Русије добила наменски кредит, а немојмо да заборавимо ни како Москва брани територијалну целовитост и суверенитет Србије на дипломатском плану.

         Разуме се, у пракси није све тако лако као што је на папиру. Ипак, ово су свакако више од перспективни правци сарадње.

         Али, ако говоримо о чланству Србије у Евроазијској унији, онда треба рећи да се ради пре свега о економском удружењу (иако је познат аксиом да је економија неодвојива од политике). О интеграцији којој је на првом месту формирање заједничког тржишта.

         Логично је да земљи, која је узела курс уласка у друго интеграционо удружење какво је ЕУ са далеко већим степеном интегрисаности и са тоталитарном диктатуром бриселских чиновника, није могуће паралелно ући у други савез.

         Овде се одмах намећу нерешиве економске дилеме, на пример: како ће на евроазијско тржиште - и то без увозних царина - бити пласирана европска роба?

         То ће довести до апсолутно непредвидљивих последица.

         Да будемо потпуно јасни: логика политике Брисела према Србији подразумева њено политичко-економско потчињавање (ако не и поробљавање) и остајање на западном курсу. Брисел ће чинити све што од њега зависи да Србију зароби обавезама које ће искључити њено укључивање у евроазијски економски простор и Унију.

         Али, да поновим: засад ништа није препрека развоју билатералних односа.

         Ево још једог аспекта.

         Истина је да су земље бившег Источног блока чланице ЕУ. И шта видимо, шта су те земље добиле?

         Видимо непрекидно прогресивно погоршавање социјално-економских прилика и то без изузетка: пораст спољног и унутрашњег дуга, раст незапослености, пад индустријске производње, кресање социјалних програма (пропаст социјалне државе), одлив и смањење становништва, пад наталитета, старење и генерално сиромашење становништва.

         Имајући у виду овакву реалну, а не измишљену ситуацију у овим земљама, можемо поставити питање: да ли ће Србија у ЕУ побољшати свој економски положај?

         Србија - коју је Запад 78 дана бомбардовао и након агресије јој одузео Косово и Метохију, чији је „политички естаблишмент” стално изложен крајње понижавајућем односу западног фактора - не може да буде изузетак у општем стању ствари.

         Упркос свему, већ је направљен избор који премного кошта.

         Да се изразим фигуративно: не само да није могуће „седети на две столице”, већ напросто није могуће седети на две столице које се још и налазе у различитим собама.

 

____________________________________________________________________________________________________

        

         Драган ПЕТРОВИЋ, старији научни сарадник

         Иститута за међународну политику и привреду

 

         Превара народа у интересу Америке

         и других западних сила

 

 

 

• Манипулација са Путиновим наводним изјавама се своди на просту ствар: мета је однос Русије према КиМ

         РУКОВОДСТВО Србије полази од тога да је бирачко тело последњих 13 година доста измалтретирано једностраним медијским притиском и великим разочарањима и да је прилично повучено ка сопственом егзистенцијалним циљевима: већински је или неупућено или систематски дезинформисано.

         Политичко руководство се бави злоупотребом - у предизборним кампањама прича једну причу, а после уз помоћ једностраних медија, који су у највећем делу под контролом Америке и западних сила, лако манипулише и увек се тако поставља да не мора да одговара за манипулације.

         Једноставно га медији и не подсећају на раније изјаве, већ потпомаже у превари народа у интересу Америке и других западних сила.

         Прича о ЕУ се појачава у ситуацији кад више од 60 одсто наших грађана не подржава наставак европског пута, тако да се ради о једној врсти спиновања и силовања - пласирањем дезинформација и извртањем чињеница и стварности од стране руководства Србије и дела компрадорске елите и медија.

         Када се све то сагледа, манипулација са Путиновим наводним изјавама се своди на просту ствар: мета је однос Русије према КиМ.

         Када је ова власт дошла, пре годину дана, на један „леп” и конкретан начин дистанцирала је Русију из директних преговора о КиМ, а затим су ти преговори свесно и намерно доведени до краха за нашу страну, а онда се отишло у Русију и тражила се помоћ да се остане у оквиру Резолуције 1244 и СБ УН.

         Тако су и ова и претходна влада озбиљно девастирале позицију и Русија није имала снаге да после уништавања такве политике директно врати питање КиМ у СБ УН. Онда су се, уочи прихватања бриселског парафа, вратили у Србију и све прихватили.

         То само говори да је државно руководство Србије играло игру са западним силама, у чему је учествовао део компрадорске елите и медија под контролом западних сила.

         Алтернатива би била да се у јавном мњењу започне расправа на ову тему, али то, наравно, неће дозволити поменути чиниоци који чине све  да Србија буде окупирана земља, без права на аргументовану демократску расправу, где су дезинформације, полуистине и манипулације редовна појава.

 

         Диана Милошевић