Зашто Ђилас критикује Николића и Дачића, а заобилази Вучића?

СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО ИЗА КОЈЕГ СТОЈИ ЗАПАД, ИЛИ НЕШТО ЧИСТО ДОМАЋЕ И МНОГО ПРОЗАИЧНИЈЕ?

         КАКО постизборно време пролази, постаје све јасније да нови лидер ДС и градоначелник Београда, Драган Ђилас, на све могуће начине избегава да се политички конфронтира са првим потпредседником владе и лидером СНС Александром Вучићем.

         То, наравно, није случајно. Такве ствари у политици никад нису случајне. У овом случају и зато што Ђилас истовремено под баражном ватром држи и Томислава Николића и Ивицу Дачића.

         У чему се, дакле, ради? Шта је у позадини? Тајно Ђиласово и Вучићево стратешко партнерство иза којег стоји Запад, или нешто чисто домаће и много прозаичније?

 

Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, уредник НСПМ

Вучић је сада најмоћнији у земљи, а Ђилас у њему види и партнера

• Гледамо једну врло компликовану, мутну и прљаву политичку утакмицу испод воде. Игра се на свим странама, а Вучић и Ђилас су само део. Врло је важно рећи да се та утакмица игра не само ван јавности, него ван подела власт – опозиција, десница – левица

         ВУЧИЋА није лако критиковати, јер он за сада, званично и формално, води причу око корупције. Поготово није лако да га критикује неко ко је и сам у позицији да му над главом лети оптужба – као Ђиласу за бизнис. Друго, Вучић није једноставна мета јер је у медијима најприсутнији управо око теме борбе против корупције.

         Али, важнији разлог је тај што је Вучић у овом тренутку најмоћнији човек у земљи. То смањује број критичара, а критике усмерава ка Николићу и Дачићу.

         Има још фактора – иако не верујем да постоји дил Ђиласа и Вучића – извесно је да постоји подударање интереса и да су они један другом потенцијални коалициони партнери у даљој, а можда и ближој будућности.

         То је разлог што се за сада Ђилас уздржава од напада на Вучића.  

         Наравно, може бити да је и Београд у питању...

         Све заједно, гледамо једну врло компликовану, мутну и прљаву политичку утакмицу испод воде. Игра се на свим странама, а Вучић и Ђилас су само део. Врло је важно рећи да се та утакмица игра не само ван јавности, него ван подела власт – опозиција, десница – левица.

         Дилови су потпуно одвојени од тих видљивих политичких линија.

 

Бранко РАДУН, историчар и политички аналитичар

Ђилас рачуна на коалицију са напредњацима

• Ђилас би после следећих избора могао да постане први човек Србије и да буде већи и од Тадића и од Николића. Објединио би политичку моћ, финансијско богатство и медијски утицај, а онда би му тешко ико парирао. Нисам сигуран да остали политичари схватају шта им се спрема

         ЂИЛАС се није фокусирао на личне прозивке, него се уопштено изјашњава о Влади, а онда је поименце најлогичније да говорите о премијеру - без обзира да ли је он заиста и најбитнији. Међутим, овде имамо игру између Вучића и Ђиласа, политичко надметање у коме би Вучић сада могао да сруши Ђиласа у Београду, а са друге стране, Ђилас можда рачуна да би после неких следећих избора могао да иде у коалицију са СНС и не жели да прави баласт.

         Зато му је најбезболније да критикује председника и премијера – тиме се поставља као некаква опозиција, брани свој положај на нивоу Београда и шаље поруку да неће дати Београд тек тако (ипак напада Николића и Дачића).

         Ђиласов циљ је да преживи неколико месеци опасности од удара у Београду, а онда му се отварају врата - да ДС врати на сцену и да та странка буде доминантнија, а сам Ђилас јача политичка фигура од било кога другог.

         Даље, циљ ДС и Ђиласа је да преживе, да избегну да се око њих и о њима отворе афере. Не заборавимо да је ДС странка естаблишмента – ту је новац, моћ, утицај, људи који су богати и цела екипа која је везана за ДС контролише новац, банке, приватне компаније и медије, образовање и културу.

         Ђилас би после следећих избора могао да постане први човек Србије и да буде већи и од Тадића и од Николића. Објединио би политичку моћ, финансијско богатство и медијски утицај, а онда би му тешко ико парирао. Нисам сигуран да остали политичари схватају шта им се спрема. Тек, такав Ђилас и таква ДС на власти, били би превелик залогај и за развијеније демократије, а не за нашу крхку српску.

         И Италија је једва поднела Берлусконија.

 

Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ, политички аналитичар, агенција Прагма

Вучић сада директно утиче на Ђиласову судбину

• Вучић координира рад безбедносних служби и „кишобран“ је за борбу против корупције – а Ђилас је, како пишу медији, човек који је за наше услове баш богат. Зато је тактичније не гурати му прст у око

         ДС је највећа опозициона странка и логично је да за „мете“ има премијера и председника, јер су они персонификација власти. Вучић је формално други човек Владе, а не први, па то може бити разлог што није у епицентру Ђиласових критика.

         Други разлог је то што Вучић, у овом тренутку, директно утиче на политичку судбину новог лидера ДС - Ђилас ће бити градоначелник докле то буде Вучићева воља или процена.

         Други део приче је да Вучић координира рад безбедносних служби и „кишобран“ је за борбу против корупције – а Ђилас је, како пишу медији, човек који је за наше услове баш богат. Без обзира да ли је богатство стекао легално или не, оно може да буде предмет интересовања екипе коју надгледа Вучић.

         Зато је тактичније не гурати му прст у око.

 

Душко ЈАЊИЋ, Нова социјалдемократија

Николић се сам подметнуо, а Дачић је прави конкурент Ђиласу

• Ђиласу најпаметније да - уместо баксуз - буде конструктивни поправљач. Онај који ће да добацује паметне предлоге како ће нешто да се реши  

         ЂИЛАС мора да изгради опозициони имиџ, а непопуларно је критиковати Вучића који најављује и води борбу против корупције.

         Не може ни да га подржи, јер се и сам спомиње у неким комбинацијама, а у њима има и пуно чланова и финансијера ДС. Тако да је Ђиласу најмудрије да ту тему избегне.

         С друге стране, против Николића користи слабу тачку – Николић је најавио платформу, брзо и чудесно решење за Косово, ствари прилично одмичу у преговорима, а Николић не излази са стратегијом. Тако је настао легитиман простор за критику.

         Кад је реч о Дачићу, он је Ђиласов прави конкурент и мета јер је извршна власт. А и Дачић пружа довољно повода.

         Шта је Ђиласов проблем?

         Он мора да направи опозициону платформу, за шта очигледно нема подршку у самој странци. Петровић излази са потпуно другом причом – о децентрализацији и регионализацији, што је прича на дуги рок и на њој не можете направити разлику у односу на УРС. Ђиласов покушај није прошао сјајно јер главна тачка критике могу бити само лоша економска ситуација и социјално сиромаштво, а ту је ДС најслабији - јер је он својом владавином допринео тој ситуацији.

         Због свега тога је Ђиласу најпаметније да - уместо баксуз - буде конструктивни поправљач. Онај који ће да добацује паметне предлоге како ће нешто да се реши.

 

         Диана Милошевић