Зашто се најмоћнији човек у Србији (Вучић) жали да је „сит подметања”?

ЗА ШТА ЈЕ „СКУПШТИНСКА ПРЕДСТАВА” БИЛА ПОТРЕБНА ЧОВЕКУ КОЈИ КОНТРОЛИШЕ ВЛАДУ, СВЕ ИСТРАГЕ И СВЕ СЛУЖБЕ?

         ИЗАЂЕ најмоћнији човек у Србији – вицепремијер и лидер СНС Александар Вучић – пред посланике и јавност и пожали се да је „сит подметачина свих врста, од тога да жели сву власт за себе, до инсинуација да је њему или њему блискима Мирослав Мишковић куповао авионске карте”.

         Да ли сте били изненађени, поготово помињањем Мишковића и авио-карата?

         Подмећу ли заиста Вучићу, ако реално подмећу – ко иза тога стоји и шта му је прави циљ?

         За шта је „скупштинска представа” била потребна човеку који контролише и владу, и све истраге, и све специјалне службе?

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Дејан Вук СТАНКОВИЋ, политички аналитичар

 
         Напад на Вучића био је ирелевантан,
         то грађане и не занима  

 

 

 

 

 

  • У одсуству озбиљне политике, елите немају да понуде права решења и своде политику на квазиклевете и притисак који се ствара кроз медије
  • Ова мешавина интрига и притиска показује да су политичари засићени политичким животом и да не могу да понуде више од измишљања прљавог веша
  • Погледајте само на шта се своди парламентарна дискусија: где је летовао Јовановић или да ли је Мишковић некоме купио карте

         ЦЕЛА ствар је предимензионирана и небитна за земљу са оваквим политичким, економским и социјалним проблемима.

         Да ли је Мишковић плаћао карте Вучићу је ствар између њих двојице. Народ би у то требало да има увид и у то, али далеко од тога да је то најважнија тема у земљи.

         То што су карте главна тема показује високу отуђеност медија и политичке елите од горућих проблема државе. У одсуству озбиљне политике, елите немају да понуде права решења и своде политику на квазиклевете и притисак који се ствара кроз медије.

         Ова мешавина интрига и притиска показује да су политичари засићени политичким животом и да не могу да понуде више од измишљања прљавог веша.

         Сматрам да напад на Вучића није био релевантан и да на ирелевантан напад није требало ни одговарати. Уосталом, највећи број грађана ни не занима та полемика.

         Са друге стране, медији ће се бавити данима том темом јер се не осећају слободни да се баве правим проблемима са којима се суочава власт - и са којима се ни не хватају у коштац.

         Када је реч о опозицији- ни она нема довољно енергије и креативности.

         У таквој ситуацији имате овај дневнополитички фолклор: од комарца правите магарца, јер вам недостају одговори на кључна питања.

         Погледајте само на шта се своди парламентарна дискусија: где је летовао Јовановић или да ли је Мишковић некоме купио карте.

         Све су то показатељи да елита нема одговоре на економске, политичке и социјалне проблеме Србије - и зато нам се све ово и дешава.

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Зоран СТОЈИЉКОВИЋ, Агенција за борбу против

         корупције

 
         Тражење политичких ментора
         у Србји траје већ две деценије

 

 

 

 

  • Афере се – у свим равнима - отварају ради добијања политичких поена

         ВУЧИЋ говори о вербалном нападу и то видим као политичку борбу која је увек присутна у ситуацијама кад се нешто битно дешава на политичкој сцени, кад почињу да делују институције, кад опозиција добија ретку шансу да буде „тет а тет” са највишим државним достојанственицима -  као што је био случај у Скупштини.

         На свим равнима, укључујући разрешавање лоше социјално економске ситуације,  афере се отварају ради добијања политичких поена.

         Ово није немогућност да се одбраниш од нормалних политичких процеса него ситуација у којој се појављују и центри економске моћи који - угрожени у својим интересима - гледају да изграде какву-такву политичку структуру.

         Процес тражења политичких ментора у Србји траје већ две деценије!

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ, директор PR агенција Прагма

 
         Сада медији „копају”: ако није Вучић
         – ко је од Делте добијао авио-карте?

 

 

 

 

 

  • Прича се да Мишковић, али и други, помажу и СНС. Међутим, не сећам се да је неко рекао да је Мишковић директно помагао Вучића

         ВУЧИЋ зна шта му је био мотив да се јавно пожали како је нападнут за карте.

         Али, у Београду је урбана легенда да је Мишковић и пре 2000. године помагао многе странке и политичаре- јавно и тајно. До 5. октобра је највише помагао СПС чији је био високи функционер. Такође је помагао и СРС. Чак су радикали после раскола 2008. године опуживали Николића да је потписао кредите са банкама које су биле блиске Мишковићу.

         Та прича је гурана кроз цео прошли парламент.

         Прича се да Мишковић, али и други, помажу и СНС. Међутим, не сећам се да је неко рекао да је Мишковић директно помагао Вучића.

         Зашто Вучић сада има потребу за причом о нападима?

         Чим је у јавности желео да истакне да није добијао карте, хтео је да постигне два циља: да истакне да то није тачно и да тако добије политички поен и да се спинује прича тако да медији пажњу јавности усмере на друге странке.

         Јер, медији сада хоће да знају: ако Вучић није узимао карте, ко јесте. У том правцу иде и саопштење корпорације Делта где се каже да Вучић није узимао, али други јесу.

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Александра ЈЕРКОВ, портпарол ДС

 
         Све је то скретање пажње од чињенице да су
         Дачић и Вучић срушили сопствену владу

 

 

 

 

 

  • Замајавају грађане. То је метод којем многи, а не само Вучић, прибегавају

         СВИМ представницима Владе Србије је у интересу да се прича о свему осим о томе колико замајавају грађане реконструкцијом владе и колико су катастрофални резултати њихове владе.

         Јер, ту своју владу су Дачић и Вучић - након само годину дана - морали да сруше и да фактички изаберу нову.

         Несхватљиво је да сваку критику сматрају и називају увредама, притисцима, нападима, нападима на личност и сличним квалификацијама које користе.

         То је метод којем многи, а не само Вучић, прибегавају!

 

         Диана Милошевић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари