Зашто Вучић баш сад „отвара” Луку Београд, има ли то везе са „косовском завршницом”?

ПРВИ ИСТРАЖНИ КОРАК КА БЕКУ, НОВИ КА МИШКОВИЋУ, МОГУЋИ „КАПИТАЛАЦ” ИЗ СФЕРЕ ПОЛИТИКЕ...

          И НОВА београдска власт – кад је борба против корупције у питању – игра „по нотам” из Брисела. Толико и тако да би се било у основи исто и да је главну власт задржао Борис Тадић са својим „жутим предузећем”.

         Упркос томе, „узимање у рад” случаја Луке Београд – неке је ипак изненадило. И отворило цео низ питања.

         Хоће ли се коначно на удару наћи и неки „амерички људи” из парадржавне мреже која је, заклањајући се иза ДОС-а и његових влада – изводила приватизације, заправо - „амерички људи” уопште?

         Хоће ли истрага доћи и до Милана Бека, хоће ли се власт усудити да иде тако далеко?

         Да ли је Лука сигнал да Вучићева полицијско-тужилачка екипа има проблема са прикупљањем доказа против Мирослава Мишковића, па има намеру да се „вади” преко Луке?

         Отвара ли власт Луку, можда, и зато да би скренула пажњу јавности са своје „косовске завршнице”?

         Да ли је могуће да жртва случаја Лука буде и неки „капиталац” из сфере политике?

_____________________________________________________________________________________________

ИНСАЈДЕР: У Луку се већ „ушло“ – полиција већ два или три месеца интензивно „копа”

• Без „сведока сарадника” који ће у случају Луке Београд , на пример, да каже: Милан Беко ми је рекао да то урадим – не може да се докаже ништа! А још Беко може да каже: ако неки акционар мисли да је оштећен, нека врати паре које је добио, а ми ћемо њему његове акције. Због свега овога је врло компликовано питање Луке
• За Луку Београд  су се  „закачили” можда понајвише зато што је тај случај медијски јако занимљив, па га Вучић користи да скрене пажњу јавности са завршних преговора око текста резолуције о КиМ који треба да буде усвојен у Скупштини. Ннакон 11. или 12. јануара може и да ухапси, рецимо, Бека и да тако опет одвуче пажњу јавности од кључних ствари
• Важно је знати да све 24 приватизације, које се испитују под притиском ЕУ, чине само 5-10 одсто нашег проблема везаног за корупцију. Највећи проблеми корупције су јавне набавке, управљање јавним предузећима, страни кредити који се арче на ненормалан начин. Ту су и разне грађевинске дозволе, па тек онда приватизација

         ПОВОДОМ Луке Београд тешко да ће ишта урадити – сем ако немају неког из Комисије за хартије од вредности ко је спреман да каже: „Да, ја сам био део те групе која је нешто паковала“.

         Агенција за приватизацију је направљена да би била стручни продавац и зато је требало да направи озбиљну анализу која би показала да ли је понуђена цена за Луку добра по акције које су биле у власништву државе, односно Акцијског фонда. Она то није урадила, а продала је акције.

         Кључни за истрагу поводом Луке су неко из Комисије за хартије од вредности и директор Агенције за приватизацију. Ако иследници ту направе пробој – могу да направе случај. У супротном – тешко!

         Комбинација са Луком је вероватно одрађена тако што су заинтересовани за куповину Луке по некој почетној цени преко понуде за преузимање претходно поткупили људе унутар Луке Београд. Разне шефове и директоре, људе који су тамо били од утицаја. Они су потом код малих акционара почели да праве атмосферу типа “људи, не оклевајмо, и сами знате да ће ови из државе да продају својих 40 одсто, а онда ће се међу нама наћи неких 11 одсто који ће продати, а ми ћемо са 49 одсто остати као мањински акционари и наше акције неће ништа вредети“.

         Мали акционари су до момента продаје држали 60 одсто и зато овде није реч о приватизацији него о секундарној куповини већ приватизоване компаније. Такви „инсајдери” направе атмосферу која иде на руку купцима, па раде и на томе да држава прода својих 40 одсто, да би дошли у прилику да почну да телале: “шта смо вам рекли, јесте видели да ће држава да прода“. Тада сви у једном дану полете да продају своје акције и на тај начин бива продат највећи део акција.

         Ово је технологија, али је јако компликовано доказати да је било управо тако ако немате некога ко ће да каже да је то радио. Дакле тешко је ићи на купца. Међутим, с продавцем је другачије.

         Чињеница је да је постојала процена вредности Луке на много већи износ. Директор Агенције мора да објасни зашто је пристао да прода акције по тој цени.

         На купца је могуће ићи ако директор Агенције, или неко из Комисије, или неко од директора из Луке каже „Да, купац је мени дао паре да то урадим“.

         Да ли то значи да је реално да цела ствар заврши без икаквог правог епилога, нарочито кад је реч о односу капитала и политике?

         Важно је знати да све 24 приватизације, које се испитују под притиском ЕУ, чине само 5-10 одсто нашег проблема везаног за корупцију. Највећи проблеми корупције су јавне набавке, управљање јавним предузећима, страни кредити који се арче на ненормалан начин. Ту су и разне грађевинске дозволе, па тек онда приватизација.

         Ми смо се ухватили приватизације као да је то централна тема. То је само медијски подигнуто на тај ниво. Хоћу да кажем да ми у Србији немамо никакав проблем односа капитала и политике, зато што су политичари од 2008. до 2012. преузели на себе и улогу капитала. Они су то заокружили – сами себи дају паре! Немамо уплив тајкуна – то су све они: политичари.

         Уплив тајкуна је велики. Богићевић из Шапца је радио са Душаном Петровићем, а за њега је Вучић рекао да не сме да га дира јер има 3000 запослених. Остала је и Викторија група. Али, и то је све повезано и сви су срасли: све је то једно. То није више да неки капитал да политичару паре, па он узме за себе мало и оштети много државу – а разлику онда добије неко ко је капитал дао са сране.

         Ми већ три године немамо тај систем. Тамо где је остао привредник, он је са политичарима пола – пола или мање од тога.

         Према томе: цела прича је измишљена!

         Без „сведока сарадника” који ће у случају Луке Београд , на пример, да каже: Милан Беко ми је рекао да то урадим – не може да се докаже ништа! А још Беко може да каже: ако неки акционар мисли да је оштећен, нека врати паре које је добио, а ми ћемо њему његове акције. Због свега овога је врло компликовано питање Луке.

         Факти: Ако је све то баш тако, зашто је Вучић одабрао да баш у овом тренутку крене у такву „немогућу мисију“.

         Два су разлога. Покушава да развије нешто што макар посредно има везе са Мишковићем, будући да око предузећа за путеве нема ничега. У ономе за шта је Мишковић притворен уопште нема кривичног дела, нити има иједног доказа који иде у том правцу. Сад се Вучић пита шта да ради.

         За њега је проблем и то што никаква конверзија земљишта није направљена. Код „Ц маркета“ такође нема ништа. Стога му остаје само да проба да види да ли код Луке Београд има нечега.

         Ствари не стоје као што Вучић каже кад говори да „истрага улази“. У Луку се већ „ушло“. Полиција већ два или три месеца интензивно ради на томе.

         За Луку Београд  су се  „закачили” можда понајвише зато што је тај случај медијски јако занимљив, па га Вучић користи да скрене пажњу јавности са завршних преговора око текста резолуције о КиМ који треба да буде усвојен у Скупштини. Он опет ради исту ствар! Плус, након тог 11. или 12. јануара може да искористи потезање Луке и да ухапси, рецимо, Бека и да тако опет одвуче пажњу јавности од кључних ствари.

         Зато он  Луку Београд управо сад „диже у небеса”!    

_____________________________________________________________________________________________

Марко НИЦОВИЋ, члан борда директора Међународне полиције за наркотике

Ако Мишковић буде одговарао за Луку - одговараће и Беко

• „Отварањем Луке”, Вучић скида хипотеку да је Беко заштићени тајкун СНС и са себе скида љагу да се са тајкунима обрачунава селективно

         ВУЧИЋУ и напредњацима пребацују да штите Бека који се обогатио на приватизацијама и посредовањима.

         ЛДП тврди да је Беко посетио Николића кад је штрајковао глађу и да СНС штити Беково богатство.

         Покретањем Луке Београд Вучић скида хипотеку да је Беко заштићени тајкун СНС и са себе скида љагу да се са тајкунима обрачунава селективно.

         Факти: Да ли ће се Вучић задовољити тиме што је у јавности постигао утисак да Беко није заштићени тајкун или ће ићи до краја?

         Мислим да хоће... Ако Мишковић буде одговарао за Луку Београд, одговараће и Беко.

_____________________________________________________________________________________________

Дарко ТРИФУНОВИЋ, члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала

Треба утврдити јесу ли тајкуни имали ОКГ у влади и скупштини

• МУП и друге специјализоване организације мораће да се баве кључним питањем: пореклом новца који су тајкуни искористили да уђу у приватизације
• Друго кључно питање су закони о приватизацији који су тајкунима омогућили да се енормно обогате. Ако се утврди да су одређени политичари и тајкуни чинили организовану криминалну групу која је деловала и у парламенту и у влади, онда уопште неће бити пресудно - да ли су тајкуни радили по закону или не, јер су тај закон донели други чланови њихове ОКГ да би стекли велику материјалну добит   

         ВУЧИЋ и тим који је формирао баве документима Верице Бараћ и ово са Луком Београд није ништа ново.

         МУП и друге специјализоване организације мораће да се баве кључним питањем: пореклом новца који су тајкуни искористили да уђу у приватизације.

         Друго кључно питање је питање закона које је донела бивша скупштинска већина на основу којих су приватизације биле законите, а ти закони су омогућили домаћим тајкунима да на сумњив начин стекну енормну имовину.

         Какве последице очекујем?

         Да се открије да ли је реч о криминалној групи у парламенту Србије која је доносила штетне законе због којих трпе сви грађани Србије.

         Апсолутно очекујем и нема друге опције него да се све открије.

         Вучић је у ово ушао, схватио то као мисију, има пуну подршку нормалних грађана, институција, свих којима руке нису умрљане, и моју подршку...Радујем се хапшењима оних који су ојадили грађане Србије и чијим понашањем је обесмишљена свака нормална вредност нормалног друштва.

         Закон је децидан кад је питању организована криминална група. У овом случају је то  криминална група са изданцима у тадашњој влади и парламенту и групи контраверзних бизнисмена.

         Законодавац мора да их све посматра као ОКГ; тада уопште није питање да ли су тајкуни радили по закону или не, јер су тај закон донели други чланови њихове ОКГ да би стекли велику материјалну добит.   

_____________________________________________________________________________________________

Божо ПРЕЛЕВИЋ, адвокат, бивши коминистар полиције

Мора се сазнати ко је лагао мале акционаре Луке

• Мене уопште не изненађује што су људи који су имали пуно пара 2000-те мутиплицирали богатство до 2010. с обзиром на такав закон о приватизацији
• Мишковић је - уз политичаре - човек који је највише уништио привреду Србије. Нисам његов „фан“, али у случају Делтареала нисам схватио шта је ту кривично дело

         ОЧЕКУЈЕМ да државни органи раде свој посао, а да им политичари не сметају. Свиђа ми се Вучићева изјава да тужиоци треба да раде свој посао, а судије свој. Јер: у корупционашким аферама није најважнија ствар сваког затворити него да државни органи потпуно професионално, без обзира ко је у питању, спроводе закон на једнак начин.

         Само тако се прави правна држава и владавина права и само у том случају се не може рећи да се ради о некаквим осветама и отварању некаквих кредитних линија. То све важи и за Луку.

         У  случају Лукће мораће да буде утврђено и ко је учествовао у лажном обавештавању малих акционара али и квалитета закона о приватизацији. Јер, сведоци смо да се говори да је све урађено по закону. Зато не можемо говорити о кривичном делу, али можемо да кажемо да је тај закон у неким сегментима био доста лош и непромишљен.

         Мене уопште не изненађује што су људи који су имали пуно пара 2000-те мутиплицирали богатство до 2010. с обзиром на такав закон о приватизацији.

         Шта очекујем? Да ће се расплести оно о чему медији доносе само контроверзне податке.

         Суштина је да сазнамо: како је дошло до такве приватизације. То је посао полиције, тужилаштва и на крају суда. Прва два верујем да ће урадити свој део посла, а како ће то изгледати на суду - то је већ део утакмице о којој се у овом тренутку не може судити.

         Мишковић је - уз политичаре - човек који је највише уништио привреду Србије. Нисам његов „фан“, али у случају Делтареала нисам схватио шта је ту кривично дело. Зато не знам коме је уопште пало на памет да крене у утврђивање да ли ту има кривичног дела, кад сваки професионалац већ на први поглед види да га нема.

         Власт не треба да се затрчава јер је нешто обећала у медијима већ треба да обезбеди владавину права.

         Мислим да су „косовска завршница” и хапшење Мишковића  коинциденција, јер грађани Србије тачно знају шта ће бити са Косовом. Свако ко се није дрогирао или напијао, само да је слушао вести и изјаве политичара, схватио би да је ту простор толико сужен да власти није потребна та врста афере да би медијски покрила догађаје око Косова.