Водеће космичке силе направиће заједнички систем за праћење свега што кружи око Земље

ВАЖАН ДЕО ТОГ СИСТЕМА БИЋЕ И РЕГИСТАР (ПОПИС) „КОСМИЧКОГ СМЕЋА“

• Ситуација у такозваном „блиском космосу“ непрекидно се погоршава јер се повећава и сам број „космичких објеката“. Међу њима је, примера ради, и доста првих степена ракета који кад одраде своје настављају да круже око Земље, а лете брзинама 3-7,5 километара у секунди
• У америчким и руским каталозима се почетком 2016-те налазило преко 17.000 различитих космичких објеката од којих су активни сателити и други апарати достизали бројку од само 1.300, а све остало је било „космичко смеће“. Процењује се да је његова укупна тежина -  7.000 тона
• Од 1998. године до данас, Међународној космичкој станици се опасно приближавало преко 500 објеката „космичког смећа“

        ВОДЕЋЕ космичке земље могу поћи на стварање јединственог међународног система за размену информација о свему што кружи око Земље или јој се приближава.

        Такав систем -  са одговарајућим регистром -  може се појавити чак у најближој будућности.

        Сам „регистар“ биће у суштини каталог свих познатих „објеката“ у простору око наше планете. Биће то и својеврсни „попис“ космичког „смећа“.

        А зашто је управо тај „попис“ важан?

        „Попис“ -  са разменом информација и података поводом њега -  значајно ће смањити ризик да се вештачки сателити и аутоматски свемирски апарати сударе са „космичким смећем“.

        Ситуација у такозваном „блиском космосу“ непрекидно се погоршава јер се повећава и сам број „космичких објеката“. Међу њима је, примера ради, и доста првих степена ракета који кад одраде своје настављају да круже око Земље, а лете брзинама 3-7,5 километара у секунди.

        Зато постоје планови да се „космичко смеће“ почне уклањати. Заговорници тих планова су, међутим, потпуно свесни да ће велики проблем бити уклањање „смећа“ пречника мањег од 10 центиметара, а и то је неопходно јер скупе космичке апарате може избацити и „објекат“ који је десет пута мањи.

        Своје „каталоге“ већ имају и Сједињене Државе и Русија. Американци све што „виде“ држе јавно доступним. Једино крију податке о војним објектима. Русија никакве податке не открива и не објављује.

        Стручњаци, упркос томе, сматрају да се амерички и руски подаци „преклапају бар 90 одсто“.

        Руси ће до 2025. завршити другу фазу свог аутоматизованог система за упозоравање на опасне ситуације у простору око Земље. Тај систем ће реаговати и на могућа опасна зближавања „космичког смећа“ са сателитима и сондама које су још функционално активне.

        И Руси и Американци рачунају са „неутралисањем“ крупног космичког „смећа“ помоћу за то специјално конструисаних апарата. Њихов задатак биће да уклањају космичке апарате који постану „мртви“, као и њихове делове и сво друго „смеће“ различитих димензија. Једна од могућности је да све то буде склањано са орбита на којима се затекне.

        У америчким и руским каталозима се почетком 2016-те налазило преко 17.000 различитих космичких објеката од којих су активни сателити и други апарати достизали бројку од само 1.300, а све остало је било „космичко смеће“.

        Процењује се да је његова укупна тежина - 7.000 тона.

        Од 1998. године до данас, Међународној космичкој станици се опасно приближавало преко 500 објеката „космичког смећа“.